Naravno da je povezano i naravno da moramo najpre sebe prihvatati takve kakvi smo – poznavati sebe i voleti sebe – da bismo bili u stanju da to isto pružimo drugoj osobi – bezuslovnu ljubav, koja sve prihvata. A to je baš ona ljubav o kojoj maštamo kad osećamo da nam je dosta igara, taktiziranja, razmišljanja unapred, da nam je dosta “civilizovanja” – oblačenja i stezanja golih i opuštenih emocija.
Kad nekog voliš, ne pokušavaš da ga promeniš na bilo koji način, prihvataš ga takvog kakav je, sa svim njegovim manama i slabostima. Stalno mu pokazuješ da ga voliš, i govoriš mu to, jer želiš da ta osoba zna šta osećaš. Uvek pokušavaš da razumeš i da budeš tu za onog koga voliš, pružaš mu utočište i tražiš utočište kad si uznemirena, jer se sa njim osećaš sigurno i bezbedno, kao i on sa tobom. Ne misliš šta će da pomisli ako kažeš ili uradiš nešto, ne praviš promišljene poteze da bi izazvala njegovo interesovanje. Ponašaš se spontano i prirodno, jer se osećaš slobodno da budeš ono što jesi.
Ljubav je iskrenost i nesebičnost. Ponekad, ljubav je surova i nepristrasna u tome i nije lako pružati je i primati – naročito onda kada nas tera da se suočavamo sa sobom i rešavamo svoje probleme. Ali posle neprijatnih podsticaja, uvek osećaš zahvalnost. Tako radi ljubav.
Ljubav se uči, putem pokušaja i pogrešaka, putem shvatanja šta ljubav nije, a ona se nikada ne tiče samo osećanja – osećanja su samo jedan aspekt ljubavi. Sve ono drugo je mnogo važnije i ima ga mnogo više. Ljubav je davanje bez očekivanja, razumevanje bez osude, izražavanje osećanja bez manipulacije i komplikovanja. Ljubav je kad za drugu osobu činiš ono što je njoj potrebno, a ne samo ono što si raspoložena da učiniš. Ljubav je prihvatanje i opraštanje. Ljubav je stanje duha, koje ponekad obuzme stanje tela. Ljubav nije romantična, samo gestovi ljubavi ponekad jesu.
Kad to saznaš i razumeš, osećaš olakšanje – tako znaš da si u stanju ljubavi.
Naslovna fotografija: instagram.com/authenticlovemag
Brankica Milošević
