Kako uspevam da iz kurtoazije ne poštujem sebe (BLOG)

U još jednoj situaciji Qurtoaz mi zagoračava život više nego što sam spremna da podnesem, a to je kad neko priča i drži banku i vrši verbalni egzibicionizam, na korak od silovanja mog mozga, a ja slušam, pa čak i učestvujem, jer da ga boles’, ta situacija ne može večno da traje. A često mi uspeva i da se potpuno isključim i da ništa ne čujem, samo što mislim da time ne radim ništa konstruktivno, nego utirem put ka gluvoći.

I tako, ne poštujem sebe svaki put kad govorim ono što ne mislim onda kad mi se ne govori, smeškam se kad se najgore smaram i pokušavam da ne čujem ono što mi se ne sluša. Možda je to takva trauma za mene, zato što to retko radim. Ali radim. Koliko još treba da omatorim da me stvarno boli uvo za svaki oblik kurtoazije i licemerje takozvanog normalnog ponašanja? Mislim da mnogi matorci odlepe, ogluve, posenile samo zato što im to pruža mogućnost da odjebu normalnost, koja ih je putem zahteva kurtoazije držala u zarobljeništvu celog života. Mislim da ću morati pod hitno da naučim da poštujem sebe u svim situacijama i da pošaljem kurtoaziju u tri krasna…