Ljubavni mitovi, o samopožrtvovanju, koje vam na duge staze donosi nezadovoljstvo i frustraciju, o ljubavi kao idealu koji sve pobeđuje i isceljuje, kao i ideja da se samo u posvećenoj vezi može pronaći ljubavna sreća, utkani su u naša romantična i tradicionalna uverenja, koja nas u najvećoj meri sputavaju da pronađemo sreću u ljubavi. Psiholozi, stručnjaci za odnose, savetuju nam da se pobunimo protiv tih ograničavajućih obrazaca i da proširimo svoje polje istraživanja.

Mit o nesebičnosti u ljubavi

Postoji stara romantična priča da u ljubavi gubimo sebe, pronalazeći svoju svrhu u služenju voljenoj osobi. U stvarnosti, odnosi moraju biti recipročni, jer ako samo dajemo, a ništa ne dobijamo zauzvrat, vrlo brzo ćemo postati nesrećni. Postoji razlika između davanja sebe kroz vezivanje i empatiju i gubitka identiteta zbog potreba druge osobe, koji dovodi do zavisnosti, anksioznog vezivanja i ogorčenosti.

Dakle, umesto da budete nesebični, nastojeći da se potpuno „stopite“ sa partnerom, potrebno je da se dublje povežete sa svojim individualnim potrebama da biste znali šta je ono što želite i gde su vam granice. A to „gledanje sebe“ zapravo može stvoriti mnogo dublju vezu, nego podređivanje i žrtvovanje. Kada stalno pravite kompromise i kompromitujete svoje najdublje želje, nikada niste srećni, ali zato, kada dobijate ono što želite, imate prirodnu potrebu da uzvratite.

Zato, davanje u odnosu ne treba da potiče iz kompromisa, već iz velikodušnosti, iz želje da se partner oseća dobro sa vama. Ako imate tendenciju da izgubite sebe u vezi, ili da previše negujete druge, vežbajte poštovanje svojih želja, koje ne bi trebalo da se pojavljuju jer ih neko drugi rasplamsava (da zavise od druge osobe), već se nalaze u vama, u vašoj prirodi. Erotsko zadovoljstvo, na primer, oslanja se na osećanje da ste važni i da je partneru bitno da vam pruži zadovoljstvo, zato je potrebno da mu omogućite da upozna vaše preferncije i sazna šta vam najviše godi.

U drevnim budističkim tekstovima postoji koncept empatičke radosti, koji predstavlja sreću zbog tuđe sreće – kada uživate u uspehu svog partnera, gledajte na to kao, na primer, duševne povezanosti, a ne kao na deo mita o nesebičnoj ljubavi. Bitno je da u odnosima zadržite svoj indentitet.

Odnosi kao duhovna praksa

Razmislite o ideji da bi vaše veze svih vrsta (i prolazne i posvećene, i kraće i trajne) mogle da vas dovedu do sjajnih novih uvida. Kategorija odnosa kao razvojnog podsticaja, jedna je od tri: transakcioni odnosi (šta možete dobiti od partnera, finansijska sigurnost, deca…); egoistični (koji se odnosi na podizanje vašeg statusa, pod uticajem prednosti kojima partner raspolaže, dobar izgled, uticaj…) i duhovni, u kome je partner viđen kao učitelj, koji vas inspiriše da probudite i osvestite svoje „slepe tačke“. Saosećanje i svest bez osude u bilo kojoj vezi nije lako postići, ali to može biti transformisano na najbolji mogući način. Kao doživotna praksa joge ili meditacije – svaki dan je izbor da pristupite sebi svom unutrašnjem životu sa integritetom.

Naši odnosi su ogledala, koja odražavaju i našu svetlost i našu senku i zato su partneri naši najveći učitelji. Bilo da se radi o decenijama dugoj monogamnoj vezi, ili o prolaznom iskustvu, uvek možete doživeti značajna otkrića o sebi. Neka vaši odnosi, kao i vreme koje provodite sami (između veza) budu prilika za lični rast i razvoj. Osluškujte i posmatrajte ono što se dešava u vama u nekoj emotivnoj interakciji, da li vas partner nagoni da se osećate na određen način, ili podstiče izbijanje na površinu onoga što u vama već postoji.

U svakoj vezi, pa i onoj koja je ispod svih vaših kriterijuma, saznajete značajne stvari o sebi, svaki partner, pa i onaj koji vas tretira bez poštovanja i pažnje, vaš je učitelj, ako stvari tako postavite i ako prihvatite koncept ogledanja u partneru i partnerstva kao duhovne prakse.

Naslovna fotografija: instagram.com/whisyouth

Brankica Milošević

Comments