Ljubavni mitovi, o samopožrtvovanju, koje vam na duge staze donosi nezadovoljstvo i frustraciju, o ljubavi kao idealu koji sve pobeđuje i isceljuje, kao i ideja da se samo u posvećenoj vezi može pronaći ljubavna sreća, utkani su u naša romantična i tradicionalna uverenja, koja nas u najvećoj meri sputavaju da pronađemo sreću u ljubavi. Psiholozi, stručnjaci za odnose, savetuju nam da se pobunimo protiv tih ograničavajućih obrazaca i da proširimo svoje polje istraživanja.
Mit o nesebičnosti u ljubavi
Postoji stara romantična priča da u ljubavi gubimo sebe, pronalazeći svoju svrhu u služenju voljenoj osobi. U stvarnosti, odnosi moraju biti recipročni, jer ako samo dajemo, a ništa ne dobijamo zauzvrat, vrlo brzo ćemo postati nesrećni. Postoji razlika između davanja sebe kroz vezivanje i empatiju i gubitka identiteta zbog potreba druge osobe, koji dovodi do zavisnosti, anksioznog vezivanja i ogorčenosti.
View this post on Instagram
Dakle, umesto da budete nesebični, nastojeći da se potpuno „stopite“ sa partnerom, potrebno je da se dublje povežete sa svojim individualnim potrebama da biste znali šta je ono što želite i gde su vam granice. A to „gledanje sebe“ zapravo može stvoriti mnogo dublju vezu, nego podređivanje i žrtvovanje. Kada stalno pravite kompromise i kompromitujete svoje najdublje želje, nikada niste srećni, ali zato, kada dobijate ono što želite, imate prirodnu potrebu da uzvratite.
Zato, davanje u odnosu ne treba da potiče iz kompromisa, već iz velikodušnosti, iz želje da se partner oseća dobro sa vama. Ako imate tendenciju da izgubite sebe u vezi, ili da previše negujete druge, vežbajte poštovanje svojih želja, koje ne bi trebalo da se pojavljuju jer ih neko drugi rasplamsava (da zavise od druge osobe), već se nalaze u vama, u vašoj prirodi. Erotsko zadovoljstvo, na primer, oslanja se na osećanje da ste važni i da je partneru bitno da vam pruži zadovoljstvo, zato je potrebno da mu omogućite da upozna vaše preferncije i sazna šta vam najviše godi.
U drevnim budističkim tekstovima postoji koncept empatičke radosti, koji predstavlja sreću zbog tuđe sreće – kada uživate u uspehu svog partnera, gledajte na to kao, na primer, duševne povezanosti, a ne kao na deo mita o nesebičnoj ljubavi. Bitno je da u odnosima zadržite svoj indentitet.
View this post on Instagram
Odnosi kao duhovna praksa
Razmislite o ideji da bi vaše veze svih vrsta (i prolazne i posvećene, i kraće i trajne) mogle da vas dovedu do sjajnih novih uvida. Kategorija odnosa kao razvojnog podsticaja, jedna je od tri: transakcioni odnosi (šta možete dobiti od partnera, finansijska sigurnost, deca…); egoistični (koji se odnosi na podizanje vašeg statusa, pod uticajem prednosti kojima partner raspolaže, dobar izgled, uticaj…) i duhovni, u kome je partner viđen kao učitelj, koji vas inspiriše da probudite i osvestite svoje „slepe tačke“. Saosećanje i svest bez osude u bilo kojoj vezi nije lako postići, ali to može biti transformisano na najbolji mogući način. Kao doživotna praksa joge ili meditacije – svaki dan je izbor da pristupite sebi svom unutrašnjem životu sa integritetom.
Naši odnosi su ogledala, koja odražavaju i našu svetlost i našu senku i zato su partneri naši najveći učitelji. Bilo da se radi o decenijama dugoj monogamnoj vezi, ili o prolaznom iskustvu, uvek možete doživeti značajna otkrića o sebi. Neka vaši odnosi, kao i vreme koje provodite sami (između veza) budu prilika za lični rast i razvoj. Osluškujte i posmatrajte ono što se dešava u vama u nekoj emotivnoj interakciji, da li vas partner nagoni da se osećate na određen način, ili podstiče izbijanje na površinu onoga što u vama već postoji.
U svakoj vezi, pa i onoj koja je ispod svih vaših kriterijuma, saznajete značajne stvari o sebi, svaki partner, pa i onaj koji vas tretira bez poštovanja i pažnje, vaš je učitelj, ako stvari tako postavite i ako prihvatite koncept ogledanja u partneru i partnerstva kao duhovne prakse.
Naslovna fotografija: instagram.com/whisyouth
Brankica Milošević
