Taj koji tvrdi da se samo jednom u životu voli (obično to bude neko nezrelih godina čija ljubav nije uzvraćena) još uvek nije zavoleo po drugi put!
Taj koji misli da će se do poslednjeg daha “vucariti” sa osećanjima prema osobi koju nema – to je onaj koji ne voli promene, plaši ih se. Spreman je da pati zarad osećanja stabilnosti koji mu neuzvraćena ljubav pruža.
Ili otvoriš srce za druge – kako bi se iznova izgradio, ili ostaješ u sigurnosti, hranjenom patnjom, koju ti pružaju neostvarene ili izgubljene ljubavi.
Prvi put volimo ludo! To je prilika da se opustimo do daske, tada nas neizvesnosti ne plaše. Onda volimo bez straha – jer mislimo da je ljubav samo lepa – volimo bez rezerve, bez pitanja. Jednostavno se pogubimo u zanosnoj lepoti ljubavi, te smo sposobni da glavom prodremo kroz zid ako treba! Ništa teško, pa šta!
