Nije! Drugi put ste bojažljivi, volite na samom početku sa ogromnom rezervom. Drukčije rečeno, čuvate sebe. Što znači da se niste pogubili načisto kao prvi put. Volite, i razmišljate istovremeno – iz straha da opet ne zaboli “tiba”.
“Lažeš!”
Ma, ne lažem. Ko se jednom opekao, drugi put ima da pazi – naročito ako se opekao na “šporetu ljubavi”.
Iskreno, teško vama ako ste nekome druga ljubav, a on vama prva. Teško vama, sve dok ne razmrsite sledeće konce…
Težak početak ne označava i ružan kraj
“Zašto?”
Zato što vam se taj neko predaje kap po kap. Oprezan je. Instinkt za samoočuvanjem mu je budniji nego ikada. Hteo bi da voli, ali se ne opušta prelako. Ipak, to je početak, sačekajte…
Drugi put se voli glavom, što je možda i lepše nego kada se srcem voli. Ali se to ne vidi odmah.
Razumem da se “druga ljubav” pita šta će joj neko ko se daje na kašičicu kao sirup “Mukodin”.
“Pa, ne lečim se ja od kašlja. A ako ovako nastaviš da se sebično pružaš počeću da se lečim od tebe!”
Ili čekaš užitak ili se zaustaviš na početku. Vaše ljubavno tlo treba najpre da se zagreje i osigura, kako biste biće voljene osobe dobili u potpunosti. Ili čekaš, opet kažem, ili tražiš nekog kome ćeš biti prva ljubav.
Bilo kako bilo, nije čitav posao na onome koji je preterano oprezan. Na vama je da pružite sigurnost i garanciju da su vaša osećanja iskrena i da niste još jedan “ljudožder” više. Važno je da druga osoba prepozna vašu iskrenost.
Volela sam i srcem i glavom. Ne znam, meni je ona “ljubav-glava” daleko lepša i jača! Možda – jer je realnija, pa i sigurnija kasnije.
Volimo!
Izvori fotografija: my.opera.com, firtscovers.com
Elena Ederlezi svakako nije ono što drugi očekuju da bude, još je manje ono što očekuje od sebe same. Student filozofije, pisac, pesnik, siroti pesnik. Velika nezadovoljština, fascinirana Romima, opsednuta modom i kune se da je Niče živ sigurno bi ga smotala.
