Danski način življenja je fokusiran na uživanje ali ne u hedonističkom smislu, i nikako kao preterivanje. To je jednostavno uživanje u malim stvarima kao što je topla kupka kada se smrzneš oktobarskog popodneva, nova knjiga koja te čeka na stolu kad dođeš kući, ili topla čokolada u kafiću na ćošku. Možda je to i samo kada se pokriješ ćebetom i piješ topao čaj dok napolju tutnji kiša, a ti si u miru i ne patiš ni od jedne savremene boljke kao recimo FOMO. Nije te briga što su svi u klubu, jer uživaš u svom trenutku… zaista. Ili sediš sa najboljim prijateljima i pijete vino u poluzamračenoj sobi. Poenta je u stvaranju opuštene, prijatne atmosfere. Drugim rečima, jednostavnost i dobrobit su ključne karakteristike hyggeja. Vatra koja pucketa, topla supa koja se puši, kašmirski džemper – te stvari jesu hygge. Ogromni tržni centri, suši, vrtoglave brendirane potpetice, full makeup – te stvari nisu. Vidiš razliku?
Antropolog Jeppe Trolle Linnet ima više radova na temu ovoga, i u suštini smatra da sve polazi od sređenog života i države koja je stvorila osećaj sigurnosti i bezbednosti za prosečnog čoveka, iz srednje klase, a kao rezultat dobila se kultura koja je fokusirana na dom, udobnost kućne atmosfere i ideju o zajednici.
Iako hygge može i treba da se živi i primenjuje bilo kad, nekako je jesen najbolja sezona za početi. A ako ne znaš odakle da počneš sa “hyggelisanjem”, onda to svakako treba da bude od svog stana jer je to mesto gde si najviše ti i prvo upravo to treba dovesti u balans. To je tvoja sigurna zona i ona treba da bude baš takva. Prijatna, umirujuća i udobna.
Pređi sa jakog, direktnog osvetljenja na suptilnije kao što je svetlost sveća, ili pak ono koje možeš da dimuješ u dovoljnoj meri da napraviš intimnu atmosferu. Takođe, kako se približavamo zimi, razmišljaj u pravcu toga da praviš “gnezdo” od svoje dnevne sobe, dakle dosta ćebadi, prekrivača, i posebno jastučića u svim veličinama, za ultimativni osećaj udobnosti. Takođe, nemoguće je pričati o življenju hyggeja, ukoliko u svoj enterijer ne uključiš i sveće. Ali, po pravilu Danaca, trebalo bi da budu bele i bez mirisa, budući da su oni prilično isključivi po tom pitanju smatraju da nikakvi veštački mirisi ne treba da zamaskiraju prirodan miris doma – čistoću i miris kuvanja.
