Ako doživljavaš svoju preosetljivost kao da sa tobom nešto nije u redu, tražiš pomoć i ne pronalaziš je, uzalud gutaš pilule koje te otupljuju, ali ne menjaju tvoj senzibilitet, samo ti smetaju da funkcionišeš, stalno osećaš kao da te niko baš do kraja ne razume, možeš početi da se povlačiš u sebe i da stagniraš u svom duhovnom i ličnom razvoju. Potrebno je da promeniš perspektivu – da drugačije posmatraš sebe i svoj hipersenzibilitet – jer to je dar. Svaki dar je istovremeno i teret i prokletstvo, a sa svojom osetljivošću ti ćeš to itekako dobro razumeti i osetiti. U savremenom svetu, ljudi su užurbaniji, zauzetiji i površniji nego ikad, a ti se udubljuješ trenutno i trajno, svakoga razumeš, lako se vezuješ i spremna si da opraštaš onima koji te povređuju, jer si već navikla da te niko ne razume. Ti nisi iz te globalne priče, tvoja brzina je drugačija, tvoja percepcija takođe, ti vidiš i osećaš u trenutku ono što većina zanemaruje, brineš se zbog stvari koje drugi ne detektuju, ne predosećaju i ne uznemiravaju se i zato treba sebe da tretiraš drugačije. Ti si posebna. I to nije arogantno, egocentrično razmišljanje, to je intstrument opstanka. Posebna si i ponašaj se prema sebi nežno, sa pažnjom i poštovanjem.
Više se odmaraj
Osam sati treba da provedeš u krevetu, jer ti se trošiš baš kao i neko ko se bavi teškim fizičkim radom. Tokom dana priušti sebi barem dva sata aktivnog odmora, onog koji “luftira mozak” – šetnja u prirodi, meditacija, rad u bašti . Više će ti goditi nekoliko produženih vikenda, kao pauza između radnih dana, nego jedan dug odmor. Budi svesna toga koliko ti je potrebno da se s vremana na vreme udaljiš od svih informacija, od svega što konstantno skreće tvoju pažnju i angažuje tvoja osećanja, od ljudi kojima si potrebna – od svih i od svega – potrebno ti je vreme samo za sebe, da napuniš baterije.
