I, uz bolan uzdah, vraćamo se tumačenju nijansi. Jer možda oni stvarno ne znaju, a mi stvarno imamo moć da upravimo njihov kompas kuda želimo.
Konferencija sa prijateljicama pokazaće posle žestoke diskusije, da li treba da sačekamo da nam se javi, da li da ga otpišemo ako se ne javi duže od tri dana, sa kojim stepenom rezervisanosti da reagujemo ako nas ipak pozove posle nedelju dana, ili duže. Kako da ga nateramo da obrati pažnju na to kako se ponaša prema nama. I, ako moramo mnogo da ga teramo, da li to znači da momak samo malo sporije kapira, ili da mu se ne sviđamo dovoljno?
A da li se nama sviđa dovoljno momak koji sporije kapira ili kome se ne sviđamo dovoljno?
Pa, najčešće ne, ali to ne znači da nećemo i dalje da se bakćemo tumačenjem nijansi, ako nemamo pametnija posla, tojest, ako ne iskrsne neki drugi, zanimljiviji tip, oko koga nam je zabavnije da se trudimo.
A mi se uvek trudimo. Možda zato što podsvesno stalno želimo da taj trud rezultira nekom trudnoćom. Šalim se. Ali samo malo.
I šta smo uspele da zaključimo? Kako da znamo da li mu se sviđamo?
Ah, pogrešno pitanje. Jer ako mu se i ne sviđamo nešto posebno, sviđaćemo mu se dovoljno da nas odvede u krevet. Ako budemo veoma taktične i dobrano ga prošetamo na putu do kreveta, nateraćemo ga da se potrudi i da obrati pažnju, pa ćemo mu se odmah više i sviđati.
Pravo pitanje je da li se vredi truditi oko njega?
