Ljubav koju zaslužujemo treba prvo same sebi da damo. A to je sva ona ljubav koju nismo spoznale, osetile, primile, onda kad je trebalo. Nikad kad smo silno želele. Niti kad smo dale sve od sebe. Kako da volimo sebe kao zaslužno biće, kad ne znamo kako se to radi? Polako. Lagano. Nežnošću i opraštanjem. Nezameranjem sebi zbog slabosti sa kojima se borimo. Svešću i osećanjima. Istinom. Recimo o tome da zaslužujemo ljubav samo zato što postojimo. A ne zato što treba da budemo nešto, da učinimo nešto, da nekog zadužimo, pa da nam uzvrati. Tu smo. To što jesmo. Takve kakve smo. I ljubav je tu, samo što je mi ne vidimo kao veliko energetsko polje u kome se kupaju ljudske duše, nego kao porcije i komade, izdeljene na odnose sa drugim ljudima, od kojih zavisi koliki ćemo komad dobiti. Parče ljubavi, tamo gde je cela torta. A svako zaslužuje celu tortu, da proslavi rođendan. Jer postoji. Ne svojom zaslugom, nego silom života i milošću ukupna ljubavi, nepodeljene na pripadajuće komade.
Svi zaslužujemo onu ljubav, koja pravi torte u slavu života. Različiti su recepti za tortu. Počnite od onih jednostavnih, shvatljivih i lako izvodljivih.
Pročitajte još i ovo:
Zašto se veze raskidaju: Kad glupost nadvladala ljubav
Da li postoji bezuslovna ljubav? (BLOG)
Da li, kada i kako treba da se borimo za ljubav (BLOG)
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvor fotografija: www.fashioneditorials.com
Aleksina Đorđević