Mislim da treba da se pomirim sa činjenicom da sam ja tamo gde kul odlazi da umre, pošto mi se čini da sam po ovom pitanju ostala, recimo, u dobu paleolita. U nekom davno prošlom vremenu, kada se TO radilo isključivo iz ljubavi, što bi rekla Jelena. Da, lična iskustva na ovu temu prilično su mi ograničena, da ne kažem nepostojeća, ali to ne znači da imam nešto protiv toga – jednostavno, svakom svoje. I stvarno, došla neka vremena, okružili su me kombinacijama sa svih strana, i iz frižidera mi iskaču sa svojim kombinacijama. Pa tako, iako u životu iznova i iznova shvatam da ništa ne mogu ni da razumem ni da naučim dok lično ne iskusim, prosto ne mogu da se ne bacim u duboko razmišljanje na tu temu.
I što više razmišljam i posmatram ove ljude oko sebe koji su po bog-zna-kakvim kombinacijama, primećujem jedno – 90% njih lažu sami sebe.
Prema ovome što ja vidim, u kombinacijama uglavnom postoji ona jedna osoba koja moli nebesa da to poraste i preraste u nešto više i, naravno, ona druga osoba, koja lepo uživa u seksu. Drugi slučaj jeste da je to već i poraslo i preraslo jer su oboje nekako shvatili da se, isto tako lepo kako se slažu u krevetu, slažu i u kafiću, uz film, u životu, tako da su sada u nekakvoj pseudokombinaciji koju se plaše da nazovu vezom jer, bože moj, to će sve pokvariti, očigledno.
Retko se kad nađu dve zabludele, emotivno osakaćene duše koje besomučno upražnjavaju odnose bez drugih namera osim da se sportski otresu ili budu otrešeni, izvrište, izgube koji kilogram, pokupe koju caku i slično. I ako sada ovo čitate misleći “Ne. Kakve gluposti… Pa ja imam sportski buddy fuck redovno, ja sam izuzetak”, žao mi je, ali sve su šanse da niste. Ili je već zakomplikovano emocijama kojih se i sami plašite, pa ih ignorišete i gurate pod pokrivač – bukvalno, ili ste vi onaj blaženo nesvestan buddy koji je i dalje tu zbog onoga što i dobija, dok vaša kombinacija pokušava nešto ne bi li ikada ikako dočekala da od vas dobije ono što stvarno želi. A ako još nije tako, možete prosto da očekujete da će sve kroz neko vreme eskalirati u jedan veliki mutantski odnos u kome se više ne zna ko tu koga jebe, i kako, da l’ u zdrav mozak ili ovako, kombinacijski.
Ali, kako će vam svi reći kombinacija skoro nikada ne prerasta u vezu, pa čak i da oboje to u nekom momentu požele, naći će se neki problem – zašto jednostavno kada može komplikovano? Ako ništa, daj da se bar napravi frka oko momenta kada treba da svariš činjenicu da gajiš pregršt toplih osećanja prema osobi koju si do skoro zvao isključivo u sitne sate, i koja je na te pozive odgovarala. Ne ide to tako lako… A što ne ide? Pa niko ne zna, samo – ne ide.
A nije nemoguće. Jedan od najlepših parova iz mog okruženja pre nekog vremena prekrstio je svoju pseudokombinaciju u vezu, i kao da je upravo ona bila stepenica ka nečemu većem koja im je bila potrebna da shvate koliko jedno drugom odgovaraju u svim sferama života. Sad su baš srećni, drže se za ruke, idu u bioskop. Imaju čak i one bljutave nadimke i poseban način na koji se jedno drugom javljaju na telefon. Kad su porušili sve ono što su postavili između sebe ne bi li sprečili emocije da se umešaju, bilo je baš… jednostavno.
Mina Al Ansari – oseća da ima bar dva alter ega, koji se međusobno ne podnose i nada se da će jednom uspeti da ih pomiri, iako tada verovatno ne bi znala šta će sa sobom. Od svog tog unutrašnjeg mira može joj biti dosadno. “You see things and say – why? I see things and say – why not?”
