Koliko puta vam se u životu povezalo nekoliko loših dana, ili ste jednostavno bili u lošem periodu i otišli ste na kafu sa bliskom drugaricom ili partnerom – a oni vam zauzvrat na vaše žalbe rekli “kakve su ti misli, takav ti je život”, kao da će ta izjava kao rukom odneti vaše probleme? Iako ovo nije rečeno sa lošom namerom, zaista može da zaboli. Pa šta, kao da ja želim i mislima prizivam loša dešavanja? Naravno da ih ne želim! – mislite se u sebi, svesni toga da i dalje ne znate kako da izađete iz svojih nedaća. I pitate se kako druga strana to može tako nehajno da kaže, kao da joj u životu samo cvetaju ruže. Istina je da u životu nikome ne cvetaju ruže baš u svakom trenutku, ali istina je i to da neki ljudi ne vide one ruže koje su im procvetale – pa im se tako čini da su na gubitku. A nisu, samo ne vide. I tu dolazimo do čuvenog pitanja, da li nam misli zaista određuju život, i do koje mere je do misli, a od koje do životnih okolnosti koje su nas snašle?
View this post on Instagram
Šta je prvo došlo, kokoška ili jaje? Da mislima kreiramo svet oko sebe, ili svet u kojem smo formira naše misli? Stvar jeste u tome da kroz prizmu svojih misli mi posmatramo i na taj način razumemo svet oko sebe. I nažalost, ako smo naučeni da svet posmatramo kroz nesreću, tugu, brigu, strah i verovanje da je svet nesigurno mesto – mi ćemo nalaziti potvrdu toga u svakodnevnom životu. Naravno, to ne znači da svet to sve ponekad nije i da u njemu nema bola, ali znači da će bol biti fokus onoga što mi primećujemo. I zato kada prolazite kroz loše trenutke, trebalo bi na umu da imate jednu stvar. Loši trenuci, periodi nesreće, tužni događaji i bolni momenti će uvek postojati, ali oni nesmeju u crno obojiti vaš celokupan svet. Ukoliko to dozvolite, zaista nećete primetiti nijednu ružu u svojim mislima.
