Život je rolerkoster emocija i doživljaja, nekada nepodnošljivo težak, a nekada isto tako nepodnošljivo lak. Samo je potrebno videti obe strane, jer obe su tu i podjednako su važne. I mada se kroz pop kulturu tragedija isuviše često romantizuje, jer “sve su prave ljubavi tužne” i slično, ne bi trebalo zanemariti ni značaj sreće. Kada ovo kažemo, ne mislimo svakako na toksičnu pozitivnost, koja veruje da bi uvek trebalo da budemo samo zadovoljni, kao da druge emocije ne postoje – a postoje. Mislimo na to da vaš um mora imati širinu da prihvati svet oko sebe sa svim mogućnostima koje vam on nudi, jer svet je pun mogućnosti. Naravno, dokle god verujete u njih.


Nekada nismo ni svesni moći svojih misli. Provodimo dane u okvirima svojih navika, uz ljude koji su nam poznati i dešavanja koja se ponavljaju, i ne pojmimo koliko samo jednom mišlju možemo da promenimo čitavu rutinu u koju smo upali. Jedan dan možemo jednostavno pomisliti kako bismo mogli ranije doći na posao, da bismo iskoristili lep dan. Na putu do posla, pošto ne idemo u uobičajeno vreme, sresti neke sasvim druge ljude. Videti neke situacije koje nismo mogli predvideti. Ostati na poslu kraće, u pozitivnom raspoloženju, jer očekujemo dobar izlazak nakon završetka radnog dana. Možda u euforiji povedemo i kolege sa sobom. Ko zna. Samo jedna misao, jedna drugačija odluka i jedna ideja da nam dan može biti neočekivan, učiniće ga baš takvim. A zamislite sada to na mnogo većoj skali.

Dakle, vaše misli barem pomalo, jesu vaš život. Naravno, misli će vas ponekad i prevariti, jer misli ipak ne mogu znati baš sve. Nekada, misli će biti potrebno pretvoriti u reči. Nekada ćete biti u tuđim mislima. Nekada će tuđe mišljenje vas smestiti u kategoriju onih kojima ruže cvetaju ili ne cvetaju, a da vi to ni sami ne znate. Jer, vi gledate svet samo kroz svoje misli, a tuđe ne možete pročitati. Možda i bolje, bilo bi jako komfuzno.

Naslovna fotografija: instagram.com/nastya_yanb

Jovana Pantić

Comments