U biti, svako od nas ima iskonske karakterne osobine koje su temelj naše ličnosti i ličnog sistema vrednosti koji gradimo tokom života. Upravo te osobine nas čine jedinstvenima, ali kao ljudi koji funkcionišu u okviru društva, često se prilagođavamo situacijama koje nam nameću različite društvene uloge iz različitih razloga. To ne znači da menjamo svoj karakter kako vetar duva, ali pristup, ponašanje i reakcije ponekad nam mogu biti uslovljene emocijama ili interesom.
Promene ponašanja najvidljivije su u ljubavi kada smo slepi kod očiju i predajemo se pred intenzitetom osećanja pristajući na sve da bismo sačuvali te leptiriće u stomaku, tu sreću, taj osećaj ispunjenosti i upotpunjenosti. Svakako se vredi menjati zarad ljubavi, posebno ukoliko je nabolje, ali treba biti na oprezu da ne izgubimo sebe. Zaljubljenost opija i obično budi ono najbolje u nama, što je i jedan od glavnih razloga zašto toliko volimo i želimo da budemo voljeni, ali ni mi nećemo uvek biti isti u svakoj vezi. Naš identitet u ulozi ljubavnika/ljubavnice zavisiće uglavnom od prirode veze sa drugom osobom, od intenziteta osećanja, ali i od karaktera te osobe i njenog ponašanja. Iako se kaže da u ljubavi nema pravila, istraživanja su klasifikovala tipska ponašanja i uloge u kojima možemo prepoznati sebe i druge.
Kako volimo, zašto i koga?
Bezrezervno dajete – Ako bezrezervno dajete sebe u vezi i činite sve za partnera to je lepo, ali i škakljivo jer i davanje i pružanje mora da ima svoje granice, posebno ukoliko druga osoba nesvesno ili svesno to počne da koristi. Ne treba jedan da daje, a drugi samo da uzima. Ne dozvolite to. Obično bezrezervno dajemo onda kada mislimo da nismo dovoljno dobri za neku vezu ili za osobu sa kojom smo. Sličnom ponašanju pribegavaju i oni koji nisu do kraja predani vezi, pa iz osećaja krivice pokušavaju na taj način da nadoknade propuste.
