Nedavno sam saznala da postoji kamen za udaju. Pritom, ne, ne mislim na onaj čuveni “ludi kamen” koji nikako da zaluduje u mom životu. Govorim o pravom, ali “magičnom” kamenu, koji bi trebalo da vam donese sreću u ljubavi koja će rezultirati brakom, i koji možete kupiti ni manje ni više – u podzemnom prolazu na Terazijama. Da, dobro ste pročitale. I ne znam ni da li da pokušam da se ogradim od toga kako sam do ove informacije došla i da li da se pravim da me mogućnost svadbenog kamena baš nimalo ne intrigira. I naravno, da li da i sama odem da se raspitam o detaljima (i potencijalno ga kupim), uz čuvenu rečenicu “Pitam za drugaricu.”
View this post on Instagram
Dakle, šta je činiti jednoj mladoj, skoro tridesetogodišnjoj novinarki koja je iznova od pre nekoliko meseci singl? Da li je magični kamen koji bi trebalo da zakopam u zemlju, pa zatim otkopam, pa zalijem vodom, pa nakon toga držim u stanu – zaista rešenje mog osećaja neprilagođenosti zbog toga što sam singl, u periodu u kojem se većina mojih drugarica udala ili čak već dobila decu? Da li ću morati pred njima da se pravim da mi je to kamen koji inače služi da drži turšiju, ili ako ne daj bože saznaju koja je njegova svrha – lažem da sam ga dobila na poklon i da me to ama baš ne zanima, nego mi je glupo da ga bacim? Uh, zašto je baš toliko komplikovano nemati muža, ili barem dečka u dvadeset i osmoj godini. Pa nije ovo više vreme naših baka… zar ne?
I moram da priznam da mi je teško što sam singl, ma koliko se pravila da nije. Nedostaje mi bliskost i plaši me činjenica da se bližim tridesetoj, a da sam i dalje sama. Ženama se iz nekog groznog razloga starenje zamera, a na svakom koraku slušam priče o otkucavanju mog biološkog sata. Čak i svi moji muški prijatelji imaju devojke uvek mlađe od sebe. Pa šta ja onda u dvadeset osmoj da radim? Da zalivam kamen i nadam se da ću naći nekog singl, a “normalnog” tridestineštogodišnjaka? Da li oni kao vrsta uopšte postoje? Nisam baš uverena u to, što celu moju situaciju čini dodatno zabrinjavajućom.
I da se razumemo, ja zaista želim da jednog dana imam porodicu i nađem partnera sa kojim ću ostati dugo, možda čak i do kraja života, iako to nije nešto što tek tako može da se isplanira unapred. I u potpunosti razumem i poštujem sve one žene koje to ne žele, i ne volim ikome da “stajem na žulj”. I zato me uvek iznervira situacija u kojoj neko stane na moj. Kad me na svakoj mogućoj porodičnoj proslavi rođaci pitaju “a ima li nekog dečka?” Nema! Nema, ali ima kamena, pa šta bude.
Ma zapravo, ne želim ni kamen. Ne želim da mi jedino opterećenje u životu bude traženje druge polovine, jer ja sam već sama sa sobom cela. I tražim nekog drugog celog. I nikada nije kasno da ga nađem, i to ne mora biti sada i odmah. Ne želim da ne spavam noćima što sam trenutno sama. Niko drugi do mene ne bi trebalo da umesto mene odlučuje kada je okej da budem sama, a kada nije.
Mislim da ću da odem, kupim taj kamen, i bacim ga u neku vodu, daleko. Vreme je da svoj život preuzem u svoje ruke, i ne prepuštam ga nikakvom sujeverju i slučaju.
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Anja Đorđević
