Veliki sam poštovalac narodnih umotvorina. I većina njih mi objašnjava ceo spektar pojava. Tako je i jedna od njih lajt motiv mog življenja. Dakle, ono u šta verujem najbliže objašnjava karmu. Sve se vraća, sve se plaća. Tako da koliko god puta ja pomislila zašto se baš meni nešto događa, pa isto toliko puta sam nakon dužeg mozganja došla do zaključka da sam baš to i zaslužila.
Uživaj u životu!
Karma je jedan skroz fer zakon. Sve ono što si radio, vratiće ti se kad-tad. Ili ćeš biti nagrađen, ili uskraćen. Velika sreća ili veliki nesreća. Uslovno rečeno, naravno. Svakom je svoja sreća najveća, a isto tako je i sa nesrećom. Problem sa njom je, što je se ne setimo nikad kada nas splet okolnosti mazi. Pa možda u naletu svega zlatnog što nam se događa, zaboravimo na trenutak ono manje lepo, pa se možda i izbahatimo. Pa postanemo čak i sebični. I još svašta nešto. I mi to naravno ne vidimo jer, Bože, šta može da poremeti tu idilu u kojoj živimo? Odgovor je – samo mi sami.
