Odnos u kome postoji bezuslovna ljubav je onaj koji oslobađa – kada prihvatamo i volimo nekog takvog kakav je, prihvatamo i sve što taj odnos donosi. Kada to ne možemo, onda nastojimo da promenimo drugu osobu – a tada se javljaju manipulacije, razočaranje, osujećenost i često se obremo zaglavljeni u toksičnoj vezi, koja je na početku imala potencijale ljubavi.
Ako ste na početku veze, pokušajte da iskoristite taj potencijal, odnosno, da sačuvate ljubav od vezanosti i dostignete bezuslovnost.
Prisećajte se često onog prvog osećanja koje ste imali pored te osobe – to je obično osećanje slobode i sreće. Čula su nam izoštrena, osećamo se budno i živo i sve je onako kako treba da bude. Cilj ove vežbe nije da se stalno tako osećate, nego da cenite to što je druga osoba unela u vaš život – jer se pre nje uopšte niste tako osećali.
Ako nekog duboko volimo i sama pomisao na tu osobu nas ispunjava, a kada smo vezani, onda žudimo za prisustvom te osobe. Možda smatramo da je to normalna faza zaljubljenosti, ali to je ono što treba da prevaziđemo. Kada shvatimo da je ljubav bezgranična i da može da nije neophodno da voljena osoba bude stalno prisutna da bismo nastavili da je volimo, bićemo sposobni da drugome (i sebi) damo više prostora i slobode.
Bezuslovna ljubav prihvata nesavršenosti, dok smo u vezanosti veoma kritični, osuđujemo i kontrolišemo. Ukoliko se tako ponašamo prema voljenoj osobi, držimo joj predavanja o tome kako treba da se promeni, šta treba da radi, kako da razmišlja i kako ne ispunjava vaša očekivanja – vi ste u odnosu koji se kreće pute ka paklu.
Izvor fotografija: instagram.com/couple
Brankica Milošević
