Najveća, a možda i jedina nagrada za iskrene je to što im se ljudi obraćaju kad žele da čuju istinu. Kad su spremni da sagledaju stvari iz drugačije perspektive i kad im treba svetlo iz drugog ugla, da im bude jasnije. Kad očekuju da neće biti prijatno, ali žele da znaju.
Iskreni se ne hvale svojom iskrenošću i ne osećaju se boljima od drugih. Oni često sebe vide kao budale, koje su opet propustile priliku da postupe mudro i pokupe neki poen, tamo gde obično dobijaju crvene kartone. Često žele da nauče veštinu laganja, uklizavanja i glađenja površine i često pokušavaju da rade protiv svoje prirode. I taman kad postanu očajni što im ne uspeva, neko im zatraži čašu osvežavajuće, hladne istine i nagradi ih za njihove neuspehe na polju pretvaranja govna u čokoladu. Da, ta jedna nagrada dolazi ponekad i sasvim je dovoljna. Iako bismo, iskreno, voleli da se osećamo malo bolje zbog svoje iskrenosti.
Pročitajte još i ovo:
Kad mladost prođe, počinje bolja polovina života (BLOG)
Dijalog sa zlom komšinicom: Kada ćeš da nađeš dečka (BLOG)
Suština pozitivnog razmišljanja
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvor fotografija: www.fashioneditorials.com
Aleksina Đorđević
