Mateja Đokić (gitarista i frontmen), Matija Pešić (basista) i Sava Tomić (bubnjar) čine bend Keni nije mrtav, koji je veliku pažnju javnosti privukao upečatljivim nastupom na ovogodišnjem muzičkom TV takmičenju Pesma za Evroviziju. KNM ili Keniji, kako ih publika odmilja naziva, otkrili su nam brojne zanimljivosti iz detinjstva i muzičkih početaka, kako je nastao efektni naziv benda, ali i šta nam pripremaju u skorašnjoj budućnosti. Radujemo se njihovom nastupu na predstojećem Arsenal festu!
Dvadeset i sedmog juna ćete nastupiti na Garden stejdžu u okviru Arsenal festa u Kragujevcu. Recite nam nešto više o tome. Po čemu će se vaš nastup razlikovati od prošlogodišnjeg?
Arsenal je naš omiljeni festival. Često smo bili publika festivala – jednostavno je prelepo biti u prostoru Kneževog arsenala! Naš bend se produkcijski stalno menja, ali jedno je sigurno – ko god bude bio ispred Garden stage-a u trenutku kad budemo nastupali, uživaće u odličnom audio-vizuelnom događaju, pure rock rifovima kombinovanim sjajnim matrama, uz pažljivo odabran set, koji će, do Arsenal festa, biti upotpunjen novim singlovima sa našeg predstojećeg albuma.
Šira publika vas je upoznala na nedavnom nastupu na Pesmi za Evroviziju, gde ste se predstavili sa pesmom "Dijamanti". Budući da ste prisutniji na alternativnoj sceni, kako je došlo do toga da se odlučite na ovakvo iskustvo? Ukratko nam ga opišite.
Pesma za Evroviziju je spoj najčudnijih doživljaja. Zgrada RTS-a na Košutnjaku odiše Jugoslavijom, koja je apgrejdovana najmodernijom tehnikom za potrebe PZE. Proveli smo mnogo sati u tom sklopu najanalognije i najdigitalnije tehnologije. Pesma za Evroviziju je poslednjih godina napravila pametan zaokret, tako da smo osetili da je strava biti deo toga – spoj tradicionalnih, modernih, avangardnih ljudi i brdo naših kolega i prijatelja koje srećemo i po drugim festivalima.
Od starta smo imali ideju da ne želimo da se adaptiramo festivalu, već da na binu izađemo organski – sa nula misleading informacija za sve koji prvi put čuju za bend.
Mediji su vaš muzički žanr opisivali kao pank rok, pank pop, alternativni rok… Kako biste ga vi okarakterisali?
Dodali smo naš lični pečat rokenrolu. Danas se muzika konzumira drastično drugačije nego što je to bilo nekada – kome se pesma dopadne, on je sluša i ne obazire se preterano na razloge zašto mu je završila na plejlisti.
Da se vratimo kroz vreme. Sva trojica ste rođeni 1999. godine i drugari ste iz različitih srednjih škola vašeg rodnog grada. Kako je izgledalo odrastanje u Kruševcu?
Dok nam se putevi nisu ukrstili, krivudali su preko ulice i dosade do gejminga i sporta, skrasivši se u jednoj letnjoj kujni, gde smo doneli instrumente i napravili prostor našeg sveta koji je ujedno postao i ispovedaonica i fabrika. Iako smo se uglavnom znali još od osnovne škole, bili smo tri totalno različita sveta, iz drugačijeg društva i drugih interesovanja. Razmenom životnih iskustava iz grada koji često interno zovemo “geto”, izgradili smo Kenija kao entitet koji nosi sportsku disciplinu, lepršavu vedrinu crtanih filmova i poeziju sanjivih ulica.
Kako ste došli na ideju da osnujete bend - koji trenutak je bio presudan?
Svi smo imali iskustva sa bendovima pre Kenija. Mateja je tražio ljude sa spremnim pesmama i, kad smo se konačno našli na prvoj probi, skontali smo da nam je svima kul i da imamo sličnu viziju sa drugačijim predlozima što je bilo vrlo zabavno i inspirativno.
Legenda kaže da je Matija voleo animiranu TV seriju "South Park", pa je vaš grupni chat nazvao "Keni nije mrtav". Kako ste se odlučili da baš to bude naziv i vašeg benda - i da li je još neki bio u užem izboru?
Ko zna koliko je taj čet imena promenio. Menjalo se po nekoliko puta na dnevnom nivou i bukvalno smo u nekim trenucima pisali nasumične misli i random floskule gde je osvanulo i keni nije mrtav i samo je zazvučalo jako dobro – i kao ime i kao skraćenica. Ko bi rekao u tom trenutku da će se do danas toliko puta tome dati na značaju i pričati. (smeh) Tad je bilo samo smešno.
Koji bendovi, muzičari, pevači su vam bili uzori tad, a koji danas - da li se to u toku godina promenilo?
Naravno da se menja. Mnogo slušamo našu i regionalnu muziku, svu moguću muziku koja postoji. Drago nam je da su nam nekadašnji uzori sada kolege i saradnici, čak i bliski prijatelji.
Digitalni debi album "Ajmo da plešemo" objavili ste za izdavačku kuću Mascom Records 2021, krenuvši na turneju promovisanja u Ljubljani, potom nastupivši i u Beogradu, Bijeljini, Sarajevu, Mostaru, Novom Sadu, Nišu i u Kruševcu. Kakav je bio osećaj nastupiti u rodnom gradu?
Kruševac je uvek specifičan izazov za nas – jedva čekamo prvi naredni koncert u rodnom gradu. Kruševačka publika je sjajna, a posle ovako velike podrške bendu na Pesmi za Evroviziju na nama je da lestvicu našeg nastupa u Kruševcu podignemo na potpuno novi nivo. Pred domaću publiku stižemo sa novim albumom.
Iste godine ste bili i u užem izboru za Nagradu "Milan Mladenović", sa numerom "Samodisciplina". Na koji način je ovakav uspeh uticao na vaš dalji razvoj u pogledu muzike?
Svakako nam prija. Uvek ispratimo radove Zadužbine. Iskreno, nadamo se da će jednog dana ta nagrada završiti u našim rukama. (smeh)
Najavili smo nastup na Arsenal festu, a da li postoje još neki noviteti kojima ćete nas obradovati?
Naš odmor od Pesme za Evroviziju je trajao tačno 24 časa. (smeh) Raduje nas što smo već prvog ponedeljka nakon finala dobili informaciju da smo bukirani na šest odličnih letnjih festivala. Konstantno smo u studiju, ovih dana i na setu, snimamo novi spot, i privodimo drugi album kraju. Paralelno sa PZE, učestvovali smo u aktivnostima HEMI Music Awards. Nekoliko uključenja na panele smo zapravo radili iz studija. Sada već možemo da podelimo i tu informaciju da smo od strane profesionalaca HEMI platforme izabrani kao predstavnici Srbije za 2024. godinu, tako da nas čeka uzbudljivo leto i nastupi i mentorstva u zemljama članicama HEMI kluba.
Fotografije: WANNABE Media
Pročitajte i ovo: Branislava Podrumac, operska pevačica: Od malene Darde do “srpske Marije Kalas”
