Uvek postoji veoma dobar razlog zašto neko ima višak kilograma. To može biti stres, loše navike u ishrani, emotivno prejedanje, manjak motivacije za vežbanje, problemi sa mentalnim zdravljem, genetika, problemi sa hormonima, lekovi, a u najboljem sučaju je to ljubav prema hrani.
No, u našem društvu, takvom kakvom jeste, svaka osoba sa viškom kilograma će naići mnogo pre na osudu nego na razumevanje. Buckasta si, ne uklapaš se u standarde lepote, osuđivanje je automatsko. Kao da je imati kilogram krajnje grešan čin, a ne trenutno stanje tela.
View this post on Instagram
O ovoj temi mogu pričati samo iz lične perspektive. Većinu života sam provela kao mršavica, koja je pola detinjstva pila napitke za gojenje, a zadnje dve godine imam desetak kilograma viška. I u oba slučaja je moje telo bilo komentarisano. Od “jedi nešto, odnešće te vetar”, do “lepše bi ti to stajalo da smršaš”. I samo u drugom slučaju me je bilo sramota svog izgleda.
A šta se dogodilo u tim godinama kada sam počela da se gojim? Desilo se da ne mogu da učim i polažem ispite zato što istovremeno radim; desilo se da se odužilo diplomiranje, da često nisam imala novca, a život pod stresom je bila svakodnevica. Nakon toga se desilo 5 selidbi u pola godine, nov grad, nov posao, haotičan život i lekovi čija je nuspojava gojenje.
Nikad nije tako jednostavno – kreni da vežbaš. Ili bar ne na način na koji misle oni koji to komentarišu kada posmatraju osobe sa viškom kilograma.
