Znate, postoje oni čudesno veseli, razdragani i duhoviti ljudi koji vas svojim prisustvom u trenu omađijaju vedrinom, i u tom istom trenu ubede da je život samo jedna zabavna, luckasta igra. I vi im, naravno, tog istog trena, beskrajno verujete i zbog toga, neizmerno volite.
To su oni isti ljudi sa kojima vam tako često krenu suze od smeha, sa kojima vreme stane, problemi se zalede i bar na sekund odlepršaju iz stvarnosti (a često se samo premeste u neki dobar crnjak, kome se onda danima potajno smejete).
Sa njim se na koncertu Simply Reda osećate toliko poletno i lepršavo, da se posle hiljadu godina gurate do bine, i dok vas usput polivaju pivom, vi se samo klinački kliberite i bezbrižno skačete. Sa njim i šutka nije zabranjena.
View this post on Instagram
Za njega ne postoje godine, pravila, glupi moralni tabui i granice šta se to ne radi posle pedesete. Uz njega ste zauvek mladi i nije vas blam da omiljenu pesmu odvrnete do daske u ponoć i bar na čas zaboravite “Šta će komšije reći”.
Ali, isto tako, sa njim možete satima da uživate u tišini uz Depeche Mode i noćima da razglabate o filozofiji života, i da se opet, na kraju žučne diskusije, tom životu smejete.
Takvi ljudi vam pune baterije, daju energiju i imaju neverovatnu moć da vas u trenu omađijaju i ubede kako je život, sa svim tim problemima i svakodnevnim ludilom, i dalje beskrajno lep.
I zagrle vas, nasmeju, uteše.
Takav je bio moj Miško. Sa njim nije bilo glume, laži. Mogla sam u svakom momentu da budem opuštena i svoja i bez blama srknem pivo iz njegove čaše i povučem dim cigarete. Prijatelji uvek i zauvek.
