Hvala

Umeće izražavanja zahvalnosti i uopšte, ljubaznog ophođenja treba da naučimo od Japanaca. Za njih je to pitanje kulture i poštovanja samog sebe, jer onaj ko se ljubazno ophodi, čini to zbog sebe, zbog svoje kulture i duševne ravnoteže. Japanci su veoma ljubazni, topli i predusretljivi i pri tom ne glume, oni su zaista iskreno pažljivi i zahvalni – forma u ophođenju nije samo forma, jer je i sadržaj jednako važan. Izgovarajući “hvala” prizivamo svoj istinski osećaj zahvalnosti. Ne treba uzimati zdravo za gotovo lepe stvari koje neko samoinicijativno čini za nas, kao ni ispunjavanje naših zahteva, iako to očekujemo. Zašto ne bismo sebi dozvolili da se obradujemo i osetimo zahvalnost, jer je dete opralo sudove i sredilo sobu (iako smo mu rekli da to uradi), jer je partner spremio ručak (iako je rekao da će to uraditi i očekivali smo to). Kao što govorimo “hvala” prodavačici, taksisti i bilo kome čije usluge plaćamo, tako isto treba stalno da se zahvaljujemo svim bliskim ljudima od kojih očekujemo da će nam pomoći, ili uraditi nešto što stalno rade, a što nam olakšava život. Tako ćemo im pokazati da cenimo sve što oni čine i da ih poštujemo.