Izvini i oprosti mi

I opet banalno poređenje – kao što se izvinjavamo nekome koga nepažnjom zakačimo u prolazu i nastojimo da se uverimo da ga nismo povredili i gledamo šta možemo da učinimo, jer nam je iskreno žao, tako isto treba da tretiramo svoje voljene i to ne samo kad ih slučajno zakačimo. Jer sa bliskima imamo mnoge druge interakcije u kojima smo izazvani, jer su nam tanki živci trenutno, jer smo inače napeti zbog drugih stvari, pa nam dobra domaća svađa dobro dođe da se ispraznimo i dešava se da budemo grubi i da očekujemo da to prođe kao da ništa nije bilo. Zaboravljamo da se izvinimo zbog arogancije i bahatosti, zbog grubosti i nepažnje, namerne ili nenamerne, a trebalo bi. I kad vidimo da smo povredili nekoga koga volimo uz iskreno izvinjenje treba i da ga zamolimo za oproštaj. Možda partner ili neko drugi vrlo blizak spada u one kojima najteže pada da se izvinjavaju i traže oproštaj – u tom slučaju, zadatak nam je da ih naučimo da to rade, tako što ćemo se sami uredno izvinjavati i tražiti oproštaj i tako što ćemo ih zamoliti da nam se izvine kad nas povrede i objasniti koliko nam to izvinjenje znači. A znači da je onaj ko je pogrešio svestan svoje greške, da mu je iskreno žao što nas je uvredio ili povredio i da ne želi to da ponovi,već želi da bude pažljiviji i nežniji. Kad neko ne može da se izvini (prosto ima blokadu) on je u žestokom unutrašnjem sukobu i loše se oseća i zbog tog unutrašnjeg stanja i zbog toga kako se oseća onaj kome treba da uputi izvinjenje. Umeće priznavanja sopstvenih grešaka (i učenje na njima) stalno se uči i unapređuje i veoma je važno u nezi svih najvažnijih odnosa, i uopšte u svim interakcijama, saradnji, komunikaciji.

Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.

Aleksina Đorđević