Bavarska i njeni dvorci. Priroda na kojoj im svi zavide. Malo je deset dana, a mnogo vam je novca potrebno da je istražite. Ali, bar je dovoljno da okusite kuhinju na koju su ponosni. Neveliku raznolikost kuhinje su upotpunili sve kreativnijim serviranjem jela i uspeli u tome, jer hrana deluje još privlačnije poslužena na drvenim daskama, poput bayerische schlachtplatte, tanjira za dvoje koji sadrži grilovane kobasice sa komadima slanine, dosta kupusa i krompira uz bavarsku zastavicu na vrhu.
Ovde se jedu dva doručka. Prvi na tapetu je izmedu 5h i 6h i sastoji se samo od kafe i peciva. Onaj koji tek sledi je mnogo važniji i više ”bavarski” – sa čašom piva, dve ili više weisswuerste, bele svinjske kobasice uz nezaobilazne bavarske pretzel. Prave ih od mekog i tvrdog testa, u slanoj i slatkoj varijanti, posute žitaricama i semenkama. Ne zaboravimo ni abnormalno dugačku kobasicu thueringer koja se služi sa kečapom i senfom u kifli koju premašuje. A ako baš niste ljubitelj kobasica, tu su hamburgeri fleischpflanzerl, koji više podesećaju na faširane šnicle.
Nemci su ponosni na svoj izum kobasica i smatraju najboljim upravo bavarske. Najpopularnije su male, jako začinjene kobasice nurnberger bratwurst od mešanog mesa, koje se služe uz kari i pomfrit. Priča o nastanku potiče još iz davne 1857. godine, kada je kuhinjski pomoćnik poslat po meso za pravljenje kobasica. Umesto goveđeg, doneo je svinjsko, koje je bilo žilavije i lepljivije. Tadašnji šef kuhinje Sep Mozer (Sepp Moser) je ipak odlučio da ih upotrebi i umesto da ih prži, skuvao ih je. Od tog momenta su ušle u istoriju. Prema tradiciji, ne bi trebalo da se jedu nakon podnevnih crkvenih zvona, ali verujemo da ćemo se lako prilagoditi svakoj praksi koja ohrabruje pivo izjutra, pa nam ovo neće tako teško pasti.
Da biste poverovali u pivsku kulturu bierkultur, morate je doživeti sopstvenim čulima. Crno pivo je najpoznatije i ide odlično uz leberkaese, sočne pržene odreske mesa, koji su vrlo popularna užina u Minhenu. Često im se dodaju pržena jaja. Po ukusu možete birati između starkbier bier (jače), bock (još jače) i doppelbock (najjače) piva. Toliko ih je u ponudi, da mesto na kome ćete sesti i popiti jednu kriglu nije teško naći. Naravno, u turističkim zonama biće skuplje, dok ćete u okolini grada susresti one istinske pivopije.
Šetajući gradovima nailazićete na mnogobrojne prodavnice šunke i sira. Susrešćete se sa ljubaznošću i atmosferom kao da ste kod svoje kuće. Tako ćete možda proći i pored najlepše pijace na otvorenom – Viktualien Market u Minhenu – gde lokalno stanovništvo donosi sveže voće i povrće, kačkavalje, dimljeno meso, riblje specijalitete, ali i nacionalni specijalitet – konjsko meso. Spemiće vam i sendviče, koji možete prezalogajiti usput dok razgledate.
Kako dosta jedu pecivo, tipična poslastica su knieküchle – nalik uštipcima sa dodatkom grožđica. Kako su u prošlosti konzumirane samo u vreme praznika i proslava, tu su i savršene krofne sa kremom, koje ne smete propustiti.
Bavarska ima mnogo lepota koje bi trebalo obići, za šta će vam biti potrebno puno energije, pa nije ni čudo što su Nemci mislili na vreme kada su stvarali svoju kuhinju. Upravo onaj koji ostavi mesto za desert, dokazao je da će moći da opstane u ovim surovim uslovima odolevanja hrani.
Katarina Mihajlović skoro pa mlada novinarka iz Beograda, sa novosadskim naglaskom. Obožava duge šetnje, uživa u putovanjima i redovan je posetilac restorana, o kojima rado piše na svom blogu Gli esperienze di un assaggiatore. Uz to je i gurman, ali za sada, oprobavajući samo tuđe specijalitete.