Prethodne tekstove iz serijala “Klopajmo na ulici” možete da pronađete ovde.
Meksiko je ogromna zemlja. Slično kao SAD savezna država je podeljena na manje državice. Premda postoje standardna jela koja ulaze u korpus meksičke kuhinje, svaka oblast ima svoje posebnosti. Nekad su to varijante poznatih recepata, katkad poslastice tipične samo za jedan grad.
Čarobni zalasci u Hermosilju privlače fotografe iz celog sveta
Sonora kao i veći deo severnog Meksika uživa ugled oblasti koja nije posebno izdašna, ali koju su stanovnici trudom i radom oplemenili. Osim rudnog bogatstva, okolni predeli su uglavnom suvi, gotovo pustinjski. Na ceni su pouzdanost i čvrstina kakve su imali prvi doseljenici, a mentalitet severnjaka je takav da su neposredni, otresiti, štedljivi i vredni. Teško se radi, pa hrana mora da bude jaka i izdašna. To su glavne odlike lokalne kuhinje. Od davnina okrenuti stočarstvu, prave veoma dobar sir, sjajne čorbe, a od susednih Amerikanaca primili su kulturu dobre klope na ulici i ogromnih porcija.
Carne asada en tacos
Stoga prvo što primećujete na ulicama Hermosilja jesu roštilji na kojima se preče govedina (carne asada). Za svega pedesetak dinara dobićete sjajno meso sa roštilja, umotano u pšenični takos (tacos) koji se ovde naziva karamelos (caramelos). Nema nikakve veze sa mlečnim slatkišem, već je posredi deblja palačinka slična kesadilji (quesadilla). Meso je izuzetnog kvaliteta i veoma sito. Za one malo hrabrije nudi se takos de kabesa (tacos de cabeza), takos od goveđe glave. Naime, goveđa glava se kuva na pari, a kupac bira da li želi meso, mozak, jezik, oko, obraze. Takos se takođe popari, a kao prilog ide salsa, luk, korijander i ponekad gvakamole.
Slasni burro percheron
Čuli ste za burito (burrito), to je palačinka u koju je već sve spakovano, tako da ne morate da srčete sastojke kao iz otvorenog takosa. U glavnom gradu Sonore razvili su posebnu varijantu o kojoj će vam više reći naš saradnik iz Hermosilja, Hoan Akosta (Joan Acosta):
“Grad je poznat po divnim zalascima sunca, neumoljivoj vrelini i dobroj klopi. Ranko će vam reći nešto više o našem hot-dogu koji je najbolji na svetu. Ali domaćini smo još jednom egzotičnom i šokantnom specijalitetu, a to je – burro percheron. Za razliku od ostatka Meksika gde se u tortilju umotavaju meso, povrće, prebranac i drugi začini, u Sonori su sastojci jednostavniji, jači, a tortilja je – ogromna. Naime, tortilla sobaquera koja u promeru ima pola metra. Klasično punjenje sastoji se od mlevenog roštiljskog mesa, sira manchego, paradajza, crnog luka (sa roštilja) i avokada (gvakamole). Kako je percheron naziv krupnih trkačkih konja, to se među uličnim prodavcima razvila trka ko će da ponudi veći burro. Uobičajene su porcije od 30 do 50 centimetara dužine, a često se nude i verzije od jednog metra uz izazov – ko pojede ceo metar, ne mora da plati. Naravno, obilje ponude mutiralo je burro i u smislu sastojaka, pa ćete danas naći varijante punjene mariniranim mesom i ananasom, kobasicama, kulenom, raznim vrstama paprike ili raznim vrstama povrća. Znam da naš gradić nije usput, ali ako svratite obavezno probajte gastronomsku pustolovinu – burro percheron.”
Ovako jedu hot-dog u Sonori
Manchego koji Hoan pominje jeste sir iz La Manče, bledožuti ovčiji sir izraženog, ali ne i prejakog ukusa, blage kremaste note. Meksička verzija se pravi od kravljeg mleka, pa je ukus blaži i više podseća na kolbi ili čedar, a sjajno se topi u tortilji. Takođe, hot-dog je zaštitni znak Hermosilja, a najbolji može da se pojede na studentskom trgu (University Plaza), pa je i izglasan u prvih 50 na svetu. Hot-dog iz Sonore pravi se od viršli umotanih u slaninu. U kiflu se stavlja niz priloga, uglavnom sveže salate od povrća, turšija, pečurke, pa i čorizo. Sve to se zalije topljenim sirom i majonezom, a Sonora-style postao je veoma popularan širom Amerike. Postoji i egzotična verzija, de pavo kon keso (de pavo con queso) što je rolovana ćureća viršla punjena sirom.
Coyotas, hrskavi i punjeni šećernim kremom
Za one koji ne podnose dobro masnu i jaku hranu, tu su sjajni slatkiši iz Hermosilja. Kojotas (coyotas) su jedna vrsta medenjaka, zaslađenih šećernom trskom i smeđim šećerom. Empanadas su slatke piroške punjene slatkim krompirom ili bundevom. Često ih jedu za doručak. Melkoćas (melcochas) se pravi od šećera iz trske i maslaca, najviše podseća na karamel.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
Joan Acosta odrastao je u sred nedođije ,daleko od svih, te se družio sa izmišljenim prijateljima. Do dana današnjeg, kriveći za sve “glasove u glavi”, menjao je poslove, od sistemskog inžinjera, preko novinara, do plaćenika u državi Kongo. S obzirom na to da je internetski asketa, možda ima – a možda i nema nalog na Twitteru.
