Prethodne tekstove iz serijala Klopajmo na ulici možete da pronađete ovde.
Danas vas vodim na Filipine. To je zemlja 7,107 ostrva (samo 11 je naseljeno). Tokom burne istorije nekoliko urođeničkih plemena Negritosa istisnuli su pridošlice sa Tajvana, iz porodice Gaošan (prastanovnici Kine). Ostrvska razuđenost naroda doprinela je razvijanju bogatstva različitih kultura. Govorimo o preko 180 različitih plemena, gotovo sasvim raznorodnih grupa koji su čak i jezički podeljeni na desetak velikih celina. Kad se u taj lonac dodaju kineski doseljenici, španski osvajači i na kraju Amerikanci (koji su vladali Filipinima od kraja 19. veka do završetka Drugog svetskog rata) dobija se gustiš od isprepletanih kultura i običaja.
Ostrvo Luzon
Zamislite kako je bogata kuhinja koja obiluje egzotičnim sastojcima kao što su atsuete (semenke koje služe kao boja u hrani), ampalaja (gorka lubenica), gabi (krtolasta biljka), gulaman (sušena morska trava), kalamansi (hibrid kumkvata i mandarine), manioka (povrće), katuraj (jestivi cvet), ube (ljubičasti jam, vrsta batate).
Naravno da je filipinska hrana raznovrsna i zanimljiva kad su lokalne recepte oplemenili kineski uticaji, preko islama i afričko-arapski uticaji, snažni odjeci španske i latinoameričke kuhinje, te povrh svega američka praktičnost.
Pileći adobo
Počećemo sa odavanjem počasti najpoznatijem i narasprostranjenijem filipinskom obroku pod nazivom adobo. Premda ćete adobo naći i u Španiji i celoj južnoj Americi, filipinski specijalitet se priprema malo drugačije. Piletina ili svinjetina (katkad i zajedno) polako se krčkaju u sirćetu i začinima (beli luk, lovor, biber i soja sos), pa se zatim preprži da bi meso potamnelo i postalo hrskavo. Prednost ovog jela jeste u tome što se ne kvari (sirće ubija bakterije), pa je pogodno za klopanje na ulici, kao i za planinare, putnike i pastire. Često se služi uz čorbast pirinač, a filipinska industrija hrane nutka sladokusce grickalicama čiji ukus podseća na začinjeni adobo (adobo-čips, adobo-rezanci, adobo-kikiriki, adobo-krekeri).
Slasne kuglice pržene ribe, sa prelivom od šećera i čilija
Gotovo da nema ulice na Filipinima u kojoj ne možete pojesti bola-bolas (fish balls). Posredi su loptice od bakalara ili sipe. Meso nije mleveno već lupano, tako da se očuva struktura proteina, a gotov proizvod bude ukusniji, jer je meso mekano. Prodavci vam na licu mesta u fritezi isprže 4-5 loptica na štapiću, a uz njih možete dobiti veoma zanimljive prelive. Narandžasti umak je od adobo-začina (sirće, beli i crni luk), zlatni je sladak (špinovani šećer sa seckanim čilijem), a smeđi je od kukuruznog skroba, šećera, soli i – kečapa od banana!
Verovali ili ne, ovo je kečap od banane
Da, da, dobro ste pročitali. Filipinci su ludi za ovim prelivom, a pravi se od gnječenih banana, šećera, sirćeta i začina. Stoga što bude mrk, dodaju mu crvenu boju. Ovaj čudesni izum jeftiniji je od paradajzovog kečapa, nešto slađi i izmišljen je za vreme Drugog svetskog rata, zbog toga što su banane u ovom delu sveta daleko jeftinije od paradajza.
U mnogoljudnoj zemlji s malo životnog prostora, ništa se ne baca. Ovaj običaj dodatno su učvrstili Kinezi. Tako su nastali proven i isau (isaw). Proven su pohovani ptičiji (pileći) stomaci prženi u dubokom ulju, posluženi na štapiću. Isau se pravi od svinjskih ili pilećih creva začinjenih i prženih na štapiću. Zato što se jedu s nogu i zato što su sočni, te zasićuju, omiljena su užina studenata. Proven je gotovo zaštitni znak univerziteta Los Banjos (Los Baños), a na sličan način isau je poslastica univerziteta Diliman (Diliman Unversity).
Ako smatrate da su ptičija creva i stomaci bljak, čekajte samo da čujete šta je balut! Posredi su oplođena pačija jaja koja se jedu kuvana kad embrion postigne određenu veličinu. Sladokusci ih vole u umaku od uvrelog kokosa, čilija i belog luka ili uz pivo. Pačence mora da dozri ili je balut previše tečan i nedovoljno jak. Katkad se balut oljušti i dodaje omletu, stavlja u pecivo ili služi kao predjelo. Običaj su na Filipine doneli Kinezi.
Uopšte, na Filipinima rado jedu sve i svašta na štapiću; nanane ili plantane (banana za kuvanje, bananovac) propržene i prelivene šećernim sirupom, kamote (ražnjić od slatkog krompira valjanog u smeđi šećer pa karamelizovanog).
Urnebes boja, ukusa i mirisia, pravi gurmanski remiks
Od slatkiša, zanimljiv je iskrambol (od engleskog – to scramble), a sličan je i halo-halo (u doslovnom prevodu: mešano-mešano). U iskrambol idu savremeni slatkiši kao što su maršmelou, čokoladni sirup, mleko u prahu i mrvljeni led. Ostali “začini” zavise od mašte uličnog prodavca (šećerne mrvice, voćni sirup, mleko ili tapioka). Halo-halo je izvorna filipinska poslastica od koje su kasnije Amerikanci napravili iskrambol. Pravi se od voća (hlebovac ili džekfrut, plodovi palme, kokos, ušećerenih plantana), povrća (pasulj, leblebije, tapioka, slatki krompir, pirinač) i želea. Preko ovih sastojaka sipa se mrvljeni led, zatim ide šećer, krem karamel, sladoled, ljubičasti jam ili sve to skupa. Začini se mlekom u prahu.
Filipini su omiljeno odredište ronilaca, razumećete i zašto
Eh, kakvih sve još specijaliteta ima! Ovo smo tek zagrebali površinu, prikazali one najpoznatije ili najrasprostranjenije. Da biste probali sve što Filipini imaju da ponude, divote kao što su taho, turon, maruja, bukajo, empanada, ćićaron, tocino, lugau, misua, tinola, bikol ekspres, tortang alimasag, lumpia ili bistek Tagalog – moraćete da se uputite u zemlju sedam hiljada ostrva. Isplati se. Filipini su prekrasno turističko odredište, a i jedno od najlepših mesta na svetu za ronjenje i ronioce.
Prijatno!
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
