Da, istina je. Videćete irvase, a sa sobom u povratku verovatno poneti i neki komad sušenog jelena. Legenda o Deda Mrazu jedna je od retkih koje preživljavaju vekovima, u svim krajevima sveta. Verovali ili ne u priču o belobradom dekici sa dalekog severa koji sankama sa irvasima obilazi zemaljsku kuglu i ispunjava želje iz dečijih pisama, boravak u njegovom selu Rovanijemiju (Rovaniemi) pokazaće vam da je ova legenda i te kako živa i stvarna. Znatiželjni posetioci obavezno moraju boraviti u tradicionalnim šatorima, u kojima je toliko toplo da će i pored spoljašnje temperature od trideset stepeni ispod nule, neprimetno uživati u degustaciji laponskih specijaliteta.
Ova tzv. ''Vrata Laponije'' udaljena su svega dve hiljade kilometara od Severnog pola
Svoju su hranu prilagodili upravo prirodi koja ih okružuje. Oduvek su bili dobri pecaroši i lovci. Sušeno meso losa je vekovima prisutno na trpezi, kako zbog surovosti uslova u kojima malo šta opstaje, tako i zbog onemogućenog konstantnog dostavljanja hrane kamionima. Bobice su jedino dostupno voće tokom cele godine, koje se služi uz glavno jelo i uz desert. Začine skoro da uopšte ne koriste, sem soli. Najpoznatije jelo, koje možete svugde naručiti, jeste jelen sa krompirom i džemom od bobica. Zvuči jednostavno, ali je upravo nešto što svetskoj gastronomiji sve više nedostaje. Ipak, poslednjih godina i ova kuhinja je “evoluirala”, pa ćete tako sresti dosta lokalnih lanaca brze hrane sa hamburgerima od divljači. Po svemu sudeći hrana je ukusna, sa jakom aromom, sirovim i rustičnim serviranjem u drvenim posudama. Negde se porcija naplaćuje u zavisnosti od toga koliko ste novca spremni da date, a ne veličine.
Iako Finci laponsku kuhinju smatraju egzotičnom, njen uticaj na domaću je neosporan
Meštani znaju da uživaju u pikanterijama, ali su u jelu umereni i vode računa da hrana bude lagana i zdrava. Zbog toga su masnoće životinjskog porekla iz tradicionalnih jela zamenili biljnim, a dodali sastojke poput brašna od borove kore sa lekovitim svojstvima. Kako jedu dosta žitarica (raž, ječam, zob) jedno od jela koje su sami oblikovali je u vidu mokasine sa tankom koricom od raži punjenom pirinčem, koja se jede premazana puterom. Laponski sir je originalno proizveden baš na ovom području. Servira se sa još jednim od specijaliteta – džemom od šumskih bobica nalik zlatnim malinama. Zovu ga ”cičeći sir” (squeaky cheese) zbog zvuka koji proizvodi prilikom gnječenja. Od ribe su najpopularnije haringe, ukiseljene i poslužene sa sosom od kisele pavlake, ali je na trpezi jednako nezaobilazan i losos.
Tradicionalne drvene posude iz kojih se nekada jelo
Budući da Finska spada u svetski vrh u potrošnji kafe, jasno je da im je od pića omiljena crna kafa s mlekom. Kako regija zahvata prostore Finske, Norveške, Švedske, ali i Rusije – upravo je pod uticajem poslednje stvorena vrsta finske vodke koskenkorva koja se pije hladna s mineralnom vodom (kossuvissy). Sa istih prostora prisvojili su i riblju pitu karjalanpiirakat koja se jede u celoj Finskoj. Za desert biraju biskvite ili testo sa kremom od čokolade, jagoda, borovnica i naročito ananasa. Ni to nije jakog ukusa, kako je krem dosta blag samo sa dve, tri kapi arome. Vole i crni slatkiš ili salmiakki, sa čijim ukusom imaju i pomenutu domaću vodku, koja podseća na Negro bombone, mada ne toliko ukusne. Simpatično je što farbaju zube, pa im usta budu kao da su jeli zemlju.
Ruska vodka i divljač uz preliv od, naravno, šumskih bobica
Ovo jedinstveno iskustvo koštaće vas pravo malo bogatstvo, pa ukoliko se odlučite da posetite Laponiju u budućnosti i ako se u srcu i dalje osećate poput deteta, možete poslati pismo sa željom Deda Mrazu na adresu: Santa Claus, Main Post Office, FI-96930 Arctic.
Katarina Mihajlović skoro pa mlada novinarka iz Beograda, sa novosadskim naglaskom. Obožava duge šetnje, uživa u putovanjima i redovan je posetilac restorana, o kojima rado piše na svom blogu Gli esperienze di un assaggiatore. Uz to je i gurman, ali za sada, oprobavajući samo tuđe specijalitete.
