Ulični prodavci najčešće nude pomfrit, pečeno kestenje, pečeni kikiriki ili leblebije. Prvi ozbiljniji obrok jeste sfenj (od arapskog isfenj, što znači – sunđer). To je krofna prelivena šećerom ili medom, pržena u ulju. Nemojte da vas zbuni bokadiljo (bocadillo), jer Marokanci koriste špansku reč za sendvič. Bokadiljo je obično baget u kome je salata, meso ili riba, a katkad i omlet. U lepinju stavljaju kuvano jaje između dva krompira, a specijalitet je i sendvič od džigerice.
Ovaj simpatični mladić prodaje supu od puževa – barbosu
Kebab je hrana koju poznajete odranije, ali morate da probate neponovljive marokanske začine i umake. Jareće pečenje umotano u papir sa kuminom i solju prava je poslastica. Za one hrabrije pečena ovnujska jajca. Premda barbosa od puževa deluje bljak, veoma je ukusna. Tajna je u bogatoj čorbici koja služi kao umak, a tako je dobro začinjena da se lokalci kunu da leči sve bolesti, počev od prehlade. Osetićete i biber i đumbir i kumin i beli luk i zamamne marokanske začinske trave od kojih vam voda pođe na usta. Uz obrok se dobija i čačkalica za nabadanje pužića.
Unutar tankih prženih korica krije se nadev od badema i začina
