Prethodne tekstove iz serijala “Klopajmo na ulici” možete da pronađete ovde.
Poljski gradovi su raznoliki, premda uglavnom slede uobičajen izgled srednjoevropskih gradova. Obično je u samom centru, koji je pešačka zona, staro jezgro grada sa velikim središnjim trgom oko gradske većnice (ratusz, ratuš, rathaus). Ostatak grada najviše zavisi od kulturnih uticaja. Krakov sav u starim zdanjima i lepim uličicama koje podsećaju da je od davnina univerzitetski grad i mesto učenja. U Varšavi je očit ruski uticaj između gorostasnih službenih zgrada i sivih višespratnica u socijalističkom maniru. Poznanj biste mogli da zamenite za bilo koji nemački grad, sa strogo uređenim ulicama i bauhausom. Za Gdanjsk je jasno da je nekad bio član Hanze, bogat trgovački grad, sa raskošnim gradskim jezgrom, dok je Vroclav najbliži onom duhu srednje Evrope koji najčešće povezujemo sa Austrougarskom.
Krakovski gradski trg sa većnicom
Poljaci su kao i mnogi severni narodi s naše tačke gledišta luckasti kad je odnos prema hladnoći posredi. Tako ćete u svako doba godine na ulicama zateći prodavce – sladoleda. To što je granulo sunce, a mi, južnjaci, cvokoćemo, Poljake uopšte ne dotiče, već će izaći na ulice odeveni u šarene boje, kratke rukave, neretko i u sandalama, zaustavljajući se da usput liznu sladoled.
Klasični poljski zapjekanki
Na ulici ćete ćesto naći metalna kolica, kao kod nas za kokice, ali iz raskriljenog priručnog štanda prodaju se viršle, zapjekanke, bajgjel, precel ili krakovski obvaržanek (zapiekanki, bajgiel, precel, obwarzanek krakowski). Posredi su kuvani perec, đevrek i jedna vrsta jevrejskog đevreka. E, ali zapekjanka je univerzalni poljski specijalitet, premda svakako ne potiče iz ove zemlje. Posredi su polovine francuskog bageta na kojima su kuvane pečurke, topljeni sir, pavlaka, kečap, pa sve to zapečeno, kao topli sendvič ili pica. No, s obzirom na popularnost ove užine, poljski zapekjanki su zaista ukusni, posebno kad naiđete na mirisno začinjene verzije sa krem-sirom, pa sve to zalijete dobrim poljskim pivom. Manje gorči od nemačkih, a nude se i veoma jake, guste sorte, kao npr. Warka ili Žubr, sa 6% alkohola i 12% ekstrakta. Poljaci vole jača piva, kao što su sorte porter ili da u svetlo pivo dodaju koješta (žestinu, sok ili sirup).
Zaprženi pirogi na poljski način
Od Rusa su nasledili pirogi (pierogi) koje su danas jedno od nacionalnih poljskih jela. Posredi su valjušci od beskvasnog testa punjeni slatkim i slanim, ali najčešće mladim krem-sirom, krompirom, prženim lukom, mlevenim mesom, pečurkama, kupusom. Slatki pirogi se služe uz pavlaku (manje kisi od naše, više je kao mlečni krem), a slani uz prženu slaninicu. Pirogi su omimljeno jelo za vreme Božićnih praznika, kada se služe posebne vrste slične njokama (gnocchi), u boršču ili supi. Inače, ovo je jedino jelo koje ima svog sveca zaštitnika. Ova pošalica dolazi od poljske narodne izreke “Swiety Jacek z pierogami!” što otprilike znači “sveca mu!”. Zanimljivo je da se pirogi mogu jesti i prženi. Premda ih ne možete uvek naći na ulici, kao na primer u Rusiji, da se prodaju iz kazana, pirogi su dostupni sa kioska ili malenih barova koji prodaju užinu.
Liči na hlepčiće, a u stvari je oblikovani dimljeni ovčiji sir
Nešto egzotičniji je oščipek (oszczypek), dimljeni ovčiji sir za koji ćete morati da svratite u Zakopane ili kakav drugi planinski centar. Poljska se plašila da će ovaj divni sir biti zabranjen, zato što se pravi od nepasterizovanog mleka, ali zakoni EU za sada nisu udarili na oščipek, naprotiv, dodeljeno mu je svojstvo proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom. Najljupkije kod ovog jakog sira jeste to što ga domaćini prave u najrazličitijim oblicima. Zanimljivo je i to da je Poljska veoma homogena zemlja (96.7% Poljaka), a ovaj sir pravi jedna od retkih manjina koja je uspela da očuva kakav-takav identitet. Posredi su Gorali (Gorale), “brđani” koji potiču od karpatskih Slovena.
Kišjel sa "knedlama" od šlaga
Kao napredna industrijska zemlja sa privrednim rastom čak i u vreme krize, Poljska je puna savremenih restorana brze hrane, a veoma popularno i jeftino jelo je giros (doner kebab). Prodaju se i kobasice koje Poljaci prave uglavnom po uzoru na nemačke sorte. Osim sladoleda na ulici ne jedu slatkiše, premda postoje kolači koje morate probati. Zbog veoma dobrog sira preporučujem sernik – kolač od sira, kao i kišjel (kisiel) što je stari slovenski recept, nešto između voćne supe i želea. Papa je zaslužan za promociju poljskih kremovki (kremowka) koje su u suštini – krempita.
Poljska je podaleko, ali ako vas put nanese na sever, iznenadićete se srdačnim ljudima, pristupačnim cenama i – dobrom klopom.
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
