U blizini Vankuvera nalazi se ovo bajkovito odmaralište, pravo odredište za doček 2012. godine, ujedno i prvo na listi po popularnosti ski destinacija. Ono što je njegova velika prednost, jeste što je sve toliko blizu da svuda možete peške. Šetalište je prožeto mnoštvom restorana, prodavnica i barova. Selo ima preko devedeset barova i lokala brze hrane, ali i sedamnaest prestižnih restorana. Postoji čak i mala pijaca. Sve to, u dolini zatrpanoj snegom – pravoj zimskoj idili iz bajke. Ako ste skijaš ili border, tu su dve planine sa više od dvesta staza. Kada budete seli u neki od kafića da se odmorite, videćete da nije mit da Kanađani vole hokej. Oni ga zapravo obožavaju. Na svakoj televizijskoj stanici 24h dnevno puštaće se neka utakmica. Klasični, junior ili ženski hokej – svejedno je. Više nećete ni razlikovati.
Možete da birate da li ćete pojesti klasični doručak u hotelu ili uzeti neki zalogaj u nekim od nagrađivanih restorana i barova. Bavarski, italijanski, francuski, meksički, kineski ili japanski restorani za posetioce sa svih strana sveta nude osećaj kao kod kuće. Najveća gužva je u januaru, pa u neke restorane nećete ni sesti, jer su rezervisani mesecima unapred. Mada, uvek će biti omanjih barova, gde možete uz pizzu, času vina i vatru iz kamina proslaviti novogodišnju noć, što će vam možda biti i lepše, nego da se tradicionalno gužvate sa gomilom ljudi. To možete i kod kuće. Uobičajen je ovde i sushi bar sa ogromnim porcijama koje nude osam komada po osobi. Tu bukvalno možete svratiti sa staze, odložiti opremu i ručati u društvu. Nije bitno ko gde sedi, bitno je da je atmosfera prava zimska.
Iako mesto ne može da se poredi sa ponudom hrane metropole kakav je Vankuver, ima mesta sa zaprepašćujuće kvalitetnu i raznovrsnu uslugu za jedno tako malo odmaralište. A zamislite samo koliko je teško restoranima da opstanu radeći samo u zimskom periodu, kada je sezona. Jedan od njih je Bearfoot bistro. Zvuči lokalno, iako je elitni restoran. Enterijer je urađen u stilu osamdesetih godina i diči se bogatim jelovnikom. Araxi je isto jedno simpatično i toplo mestašce, savršeno za romantičnu večeru. Nećete odoleti da se prilepite uz prozor poput siročeta iz crtanog filma i brišući rukavicom deo stakla zavirite u tuđe tanjire. Topla atmosfera će vas jednostavno uvući unutra i platićete i onoliko koliko nigde drugde ne biste. Restoran je moderne kuhinje, što se vidi po serviranju malih porcija dekorisanih sa stilom. Sveže ostrige su, kao i ostali lokalni specijaliti, oblikovale jelovnik.
Selo je prelepo, sa slapovima snega i odsjajem u noći; kao stvoreno za šetnju. Ako niste raspoloženi za restoran, vaš novčanik će se i te kako obradovati uz hamburger i krompiriće iz najpoznatijeg lokalnog restorana brze hrane Splitz. Opet tradicionalno, u ponudi su hamburgeri od govedine, jagnjetine, lososa, pa čak i vegeterijanska varijanta sa sočivom. Prilozi su tek nešto atipično, jer ih čine uglavnom prelivi i salate, a ne namaz iz tube. Nakon smrznutih prstiju i nosa, najlepše je sesti i popiti toplu čokoladu, ali i zasladiti se palačinkama. Crepe Montagne je savršeno mesto za to i pritom se nalazi (devojke radujte se!) pored ogromnog šoping centra u selu (da, da i to ima). Ono što ne smemo zaboraviti je ”super piće” ovog mesta, koje ne smete zaobići. Naziv će vam lako ostati u sećanju – Cesar – začinjen đumbirom i bananom. Okrepljujuć nakon čitavog dana na stazi. Uz njega možete odabrati pileći sendvič sa brusnicama, koji je veoma popularna užina među skijašima.
Jeste da ćete ovde potrošiti “Boga oca” što se novca tiče, ali jednom godišnje se ide na zimovanje, a i znate kako se kaže – ”vreme praznika je vreme čašćavanja”, zato vam je sve oprošteno i ne žalite.
Katarina Mihajlović skoro pa mlada novinarka iz Beograda, sa novosadskim naglaskom. Obožava duge šetnje, uživa u putovanjima i redovan je posetilac restorana, o kojima rado piše na svom blogu Gli esperienze di un assaggiatore. Uz to je i gurman, ali za sada, oprobavajući samo tuđe specijalitete.