Bugarska nam je sused s kojim smo istorijski imali čupave odnose, a tokom komunističke ere bili su uboga sirotinja, tek nešto malo boljestojeći od Rumuna. Oslobodili su se komunizma tek 1990. godine i vrlo brzo ušli u Evropsku uniju. No, sa gurmanske tačke gledišta, Bugarska nam je veoma bliska. Pije se jogurt, maže ajvar (ljutenica), krka šopska salata, jede gibanica (banica). Znaju šta su đuveč, musaka, sarma, a i prave ih slično nama. Vole blaklavu i ćufte, pilav i poparu, kačamak i tulumbe. Ništa neobično, jer su nam kuhinje sestre još iz vremena Otomanskog carstva. Kad se tome doda slična geografija (osim planina na zapadu zemlje i jedne trećine koju čini nizija, većinom ćete videti pitoma brda nalik Šumadiji. Za razliku od nas, ipak, Bugari jedu mnogo više povrća od nas i koriste raznovrsnije začine. Imaju i sjajne salate, a premda vole meso i prave roštilj, to je sve vrlo pitomo u poređenju sa našim mesožderskim običajima.
Vitoša, omiljeno izletište, planina iznad Sofije
Premda se bugarska obala ne može porediti sa uspomenama iz Dalmacije, pa čak ni sa crnogorskim kamenjarom, poseta blagom Crnom moru može imati izvesne gurmanske prednosti. Naime, u gradovima kao što su Burgas ili Varna možete naći sjajne restorane pri obali koji služe božanstveno pripremljenu ribu. Jedan od specijaliteta je, na primer, crnomorski romb (kalkan). Posredi je “pljosnata” riba koja se kreće po pesku, usled čega ima jak miris joda, čak i kada se dobro pripremi. Napomenuću još samo i to da prostor Bugarske ima tradiciju pravljenja jogurta staru preko tri hiljade godina, a bakterija od koje se pravi jogurtna kultura naziva se Lactobacillus bulgaricus. Zanimljiv, premda ne sasvim rasprostranjen, običaj jeste da se hladno kiselo mleko (jogurt) pije uz viski. Znam, deluje bizarno, ali je sjajno, verujte.
Tarator ili Snežanina salata (Салата Снежанка)
Nije tartar-sos već hladna čorba - Tarator
1/2 l jogurta
krastavac
fino iseckan čen belog luka
kašičica soli
kašičica maslinovog ulja
sveža mirođija, sitno iseckana
Tarator je hladna čorba, dok je snežanka više kao umak ili salata. Oljuštite krastavac, naseckajte na sitno pa procedite. Posolite i umešajte ulje, mirođiju i luk. Ostavite da odstoji 10 minuta. Prelijte jogurtom i ostavite u zamrzivaču bar sat vremena. Za tarator nećete procediti krastavac, a jogurt ćete razblažiti čašom vode i sve dobro promešati. Jednostavno i savršeno za vrelinu leta.
Veselo pile (Веселото пиле)
Da bi pile bilo još veselije, možete povrće ređati na slaninicu
1 pileći file
200g tikvica
200g spanaća
1 čen belog luka
čaša belog vina
so, biber
ulje
Filet isecite tanko (ako je neophodno, još jednom ga filetirajte) i narežite na široke trakice, posolite i pobiberite. Propržite na ulju beli luk, pa dodajte spanać i tikvice. Kad bude gotovo, ostavite sa strane da se prohladi. Na piletinu stavljajte kašičicom po malo umaka i motajte kao rolnice. Naslažite ih na podmazan pleh (ili namašćen papir) i pecite u rerni dok meso ne bude gotovo, 15-20 minuta. Ide dobro uz jogurt i mlečne umake, a za još bolji ukus barenom povrću možete dodati – sveže listiće nane.
Banica s ratlukom (Баница с локум)
Što šareniji ratluk, šarenija i pita
1 paket kora
400 g ratluka
250 g maslaca
200g oraha
200 g grožđica
za preliv
sok od 2 limuna
100 g šećera
100 g vode
Naseckajte ratluk na sitne kockice i rastopite maslac. Na kore ređajte ratluk, mlevene orahe, grožđice i prelijte maslacem. Kad sve složite u namašćenu tepsiju, pecite 25 minuta na 200 stepeni. U međuvremenu pripremite preliv tako što kuvate limunov sok, vodu i šećer dok ne postane gusto poput sirupa. Kad je banica gotova prelijte je i ostavite sve da se ohladi. Nije presudno kako motate pitu, a ukoliko želite da je ukrasite možete koristiti ratluk raznih ukusa (i boja).
Ranko Trifković nije bio siguran da li je bata ili seka. Zato se pridružio putujućem pozorištu, te je igrao i pevao širom Evrope. Kad je skapirao da je bata posadio je hektar i odao se poljskim radovima. Možete ga zateći na blogu Igrorama.
