Pored dobre ponude hrane, kulture koju istražujete, zašto da ne jedete na ulici? Uštedećete novac, a i pomoći siromašnima koji žive od toga. Iako jeftinije nego u restoranima, naplatiće vam ako mogu tri puta skuplje nego lokalcima. I to na svakakve načine. Neće im biti problem da isto jelo mušteriji ispred vas naplate 15,000 dong, a vama 50,000 dong. Iako ćete to primetiti i pobuniti se, prodavac će samo stajati i gledati vas sigurnim pogledom koji govori – ”Uzimaš li ili ne?”.
Najbolje mesto za jelo je tamo gde ugledate najviše motora. Puno je lokalaca i provereno dobro. Ali opet, imajte u vidu da su oni navikli na takvu hranu, a vi niste. Savet je da se ne bojite da probate. Počnite polako, probajte stvari koje vam izgledaju dobro i vidite kako ćete se osećati nakon toga. Kad vidite da ne umirete, nastavite. Za hranu na ulici važi da je bolja od one u restoranima, u koje imate razlog da svraćate jedino ako želite zapadnjačku kuhinju ili vam nešto sa ulice ne izgleda higijenski prihvatljivo. Jelo koje lokalci najviše jedu je pho com – supa sa nudlama i mesom po izboru, a može i bez mesa. I znate li koliko košta porcija? 50 centi. Čini se i više nego prihvatljivo!
U lokalima pored prašnjavog puta svi sede za plastičnim, niskim stolovima i stolicama. Svako jede za sebe, udubljen u svoj obrok, ali izgleda kao da ručavaju zajedno. U toku obeda, može da se desi da upadne inspekcija, zapleni im robu i otera ih. Ali kroz nekoliko minuta videćete opet te iste prodavce sa novom tezgom. Tako da to nije ništa neobično, već se svakodnevno dešava. Kao i tuča policije sa građanima. Tada bežite kuda god vas noge nose. Najbolje u neki restoran. Mada će vas lokalci onako uspaničene smiriti rečima – ”They want no strangers” (Neće oni strance).
Na najbolja jela ćete naići u prolazu. Obično ćete videti da ih jede neko pored vas, pitati šta je i pohrliti ka tome. Mali milion prodavaca jelo pravi pred vama u rekordnom roku. Već imaju spremljeni puter na koji bace meso, dodaju pečurke i začine, zarolaju i eto vam banh cuon. Interesantno je da za svako jelo možete da birate vrstu mesa i u zavisnosti od toga, menja se samo drugi deo naziva jela, a prvi ostaje isti.
Širom interneta kruži spisak najboljih sto jela koje ovde morate probati, ali možda su ona kojima se turisti najviše vraćaju hu tieu noodles i com tam. Kažu da su u lokalima van centra najbolji, u malim delovima grada gde su lokali proizvod porodičnog biznisa, u kojima rade otac i majka sa decom. Prvo jelo su nudle sa svinjetinom, pasuljem, džigericom i aromatizovanom čorbom, dok je drugo jelo marinirana svinjetina sa pirinčem i na rezance tanko sečenom hrskavom svinjskom kožicom. Ekstra dodatak uz ovo može biti: prženo jaje na vrhu.
Oko vas, pored vas, ispred ili iza, presecaće vam put ulični pokretni prodavci baby banana koje će vam po želji propržiti. Na plaži žene nude sveže sečenu papaju, ananas, lubenicu i to uz umak od soli ili čilija. A tek ceđeni sokovi! Oni o kojima ste samo mogli da sanjate. Možda je njihova kultura najbolja što se poslastica tiče, kako su to jednostavno zdrave poslastice. Jedna od njih je che chuoi chung – topao kremasti puding sa bananom i kokosovim mlekom.
Ovo je mesto na planeti gde je čak i običan sendvič spremljen na totalno drugačiji način. Time što ćete otići samo u glavni grad, nećete iskustiti u potpunosti ovu zemlju, jer kako kažu hrana je u severnom i južnom delu potpuno različita. Kako zbog ovoga, tako i zbog adaptacije želuca, na ovakvu destinacuju se ne ide bez dvadeset dana.
Katarina Mihajlović skoro pa mlada novinarka iz Beograda, sa novosadskim naglaskom. Obožava duge šetnje, uživa u putovanjima i redovan je posetilac restorana, o kojima rado piše na svom blogu Gli esperienze di un assaggiatore. Uz to je i gurman, ali za sada, oprobavajući samo tuđe specijalitete.