Devojke, slike zaista oduzimaju dah i podstiču cirkulaciju, posebno na određenim mestima. Naši čitaoci će sigurno želeti da znaju ponešto o bliznakinjama sa ovako lepim “bliznakinjama”. Kako se zovete, predstavite se?
Ja sam Anja.
A ja sam Ena. Kao što možete da vidite, mi smo bliznakinje. Imamo 21 godinu. Poljubac za sve čitaoce.
Recite nam još nešto o sebi, čime se bavite?
Anja: Ja studiram, trenutno sam na drugoj godini, a pored faksa stižem i da radim, bavim se modelingom.
Ena: I ja se bavim modelingom, naravno uz studije. Na drugoj sam godini menadžmenta na jednom privatnom fakultetu. Jedva čekam da diplomiram i postanem ozbiljna poslovna žena. Zamislite samo kako će poslovni izgled i naočare dobro da mi stoje.
Siguran sam da su vas čitaoci odavno zamislili u mnogim kombinacijama, odevnim naravno. Šta volite da radite u slobodno vreme, uživate li u provodu, ludim žurkama?
Ena: Ne, retko izlazimo, mi smo obične i fine devojke, najviše volimo da ostanemo kod kuće i čitamo.
Koje su vam omiljene knjige?
Tama. Bes. Frustracija. Zbog čega sam uopšte čitao glupi tekst i pokvario savršeno blaženstvo posle pogleda na duplericu. Zašto su guske morale sve da pokvare? Zar nisu mogle da kažu kako su vrlo bliske, i sve dele, pa i momke. Ili neku sličnu glupost sasvim prigodnu za dotični časopis. I još novinar sa neizbežnim pitanjem… “Koje su vam omiljene knjige?!”
“Devojke, sigurno mnogo čitate u dugim noćnim satima treće smene?”
Da li negde stoji zapisano da razgovor sa svakom porno-estradno-sportsko-političkom zvezdom u pokušaju mora da sadrži famozno pitanje o omiljenoj knjizi? Razumem da perspektivni prvak stranačke omladine mora da se hvali svojom načitanošću, ali ne mogu da svarim da baš svaka pevačica mora da bude ekspert za Tolstojevskog.
Ne znam kako je u svetu, ne čitam njihove trač novine, niti porno časopise, ipak više volim da mi i ono malo teksta bude na maternjem jeziku. Ne mogu zato da kažem da je ovo neprevaziđeno licemerje i foliraža karakteristično samo za nas, ali sam siguran da smo ga podigli na poseban nivo.
Nažalost, većina normalnih, fakultetski obrazovanih ljudi nije pročitala više od tri knjige van školske literature. Tužna istina kojom se niko ne ponosi. Ali se i ne pretvaraju. Sposobni i uspešni ljudi imaju dovoljno drugih argumenata koji govore o njihovoj inteligenciji. Kako onda razumeti potrebu popularne pevačice da se hvali kako joj je omiljeni pisaci Selimović i Kafka, dok za “Tvrđavu” i “Zamak” misli da su diskoteke u Cirihu u kojoj je imala tezge prošle jeseni. Ili fudbalera vrhunskog evropskog kluba koji obožava Andrića, ali na “Znakove pored puta” ne obraća previše pažnje, jer na nemačkim autobanovima nema mnogo milicije.
Razmišljajući o ovom naizgled beznačajnom fenomenu došao sam do zaključka da naša “elita” ne razume razlog zbog koga su postali poznati i bitni, pa se na svaki način trude da pokažu kako zaslužuju svetla pozornice. Svi oni duboko u sebi su svesni da nemaju nijedan ozbiljan ljudski kvalitet i zato se trude da dokažu kako su doborotvori, filantropi i, naravno, intelektualci. Koliko sam samo puta poželeo jednoj pevačici da kažem: “Sestro, podnošljivo pevaš, bruka izgledaš, koga briga što si sponzoruša i što ne umeš sama da zavežeš pertlu kad ionako obuvaš samo cipele na nazuvanje. Pusti Andrića da počiva u miru, svi će ostaviti kanal, makar i bez tona, kad nalete na tebe, ne moraš njega u grobu da prevrćeš.”
Većina “poznatih” se hvali kako čita. Nažalost, neki su počeli i da pišu
Nažalost, čak ni par retkih ljudi koji zaslužuju pažnju medija i društvenu poziciju na kojoj su, ma kojim kvalitetima do nje stigli, imaju potrebu da se prikažu kao pametni i ozbiljni. Najlakši način za to je da se predstave kao članovi najekskluzivnijeg kluba u Srbiji, čitalačkog. Kad bi se samo čitalo koliko se o knjigama priča odmah bih otvorio knjižaru.
To smo što smo, i valjda će se naći neko da našim Poznatim i Onim Što Se Spremaju Da Postanu Poznati to objasni. Svi imaju mane, a to što je neko nepismen nije među najgorima. Dokle god dobro peva, igra fudbal, vodi opštinu ili se jebe, sve je ok. Za šta god da je talentovan(a). Molim vas, neka im to neko objasni, dosta mi je više da mi kvare fantazije dok uživam u omiljenoj slikovnici.
Petar Ristanović je budan noću, jer je grad pod senkama mnogo lepši nego ogoljen dnevnim svetlom. Kad god zažmuri, vidi svet kakav bi voleo da bude i opsednut je traganjem za čarobnom kombinacijom reči koja će ga stvoriti.
