Majčinstvo je prilika za nestabilne, neukorenjene majke (koje nisu dobile dovoljno ljubavi i nege u detinjstvu) da se ukorene. Ovaj izraz možete shvatiti metaforički, ali on je bukvalan i govori o energetskom povezivanju sa majkom Zemljom. Ukorenjene majke (svesne ili ne) imaju dobre negujuće i zaštitničke instinkte u odnosu na svoje mladunče, one su povezane sa mudrošću i snagom majke Zemlje, koja podržava i hrani sve što raste i razvija se. Ukorenjivanje se na energetskom nivou obavlja kroz prvu, korensku čakru, koja se nalazi na međici (u međunožju), tamo odakle bismo zaista puštali korenje i posezali duboko u zemlju, kada bismo počeli da se pretvaramo u drveće. I to sa drvećem, samo je delić istine o našoj konkretnoj, energetskoj, duhovnoj i materijalnoj povezanosti sa svime i svima na planeti.
Univerzum nije briga da li ćemo iskoristiti svoje prilike i šta ćemo napraviti od svojih života, on se stara samo da pruži svaku moguću priliku. To što mi potrošimo ceo život u bunilu, umesto da se probudimo, stvar je našeg izbora – biramo otpor, strah, bekstvo, okorelost u obrascima, umesto prihvatanja, suočavanja, oslobađanja. Biramo nesvesnost umesto svesnosti. Nemamo mogućnost da biramo šta ćemo birati, ali u okviru ponuđenih opcija, biramo, čak i kad nemamo pojma da to radimo (i šta radimo). Biraćemo opet, sledeći put, kad duša uoči priliku i siđe na Zemlju, kroz nečija tela. Tela imaju samo jednu priliku, duša ih ima mnogo. Ali ne i bezbroj i beskonačno, barem ne na ovoj planeti.
Znate, ovo će se završiti. Sve materijalno ima rok trajanja, makar nama ljudima, sa našim dvocifreno ograničenim životima, milijiarde godina izgledale kao beskonačnost.
Linearno vreme se ubrzalo, svi to osećamo. Život je sve luđi i sve zahtevniji. Planeta nas gura i tera da rastemo i razvijamo se, drmusa nas da se probudimo.
Mogli bismo da pokušamo svesno da iskoristimo ovu priliku. Da pomognemo svojoj deci da iskoriste svoju. Da ih upoznamo i prepoznamo. Da saznamo, prihvatimo i primenimo mnogo toga što će nam pomoći da ostvarimo svoje zadatke, da završimo svoje poslove, sada i ovde. Mogli bismo da počnemo odmah. Od sebe, svoje dece, od činjenice da smo i mi nečija deca i da je svaki naš predak, poznat i nepoznat, nečije dete. Svi smo deca Zemlje, koja udomljava naše duše.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Aleksina Đorđević
