Danas sam zatrpan porukama u kojima mi se želi srećan Dan zaljubljenih. Ja nisam u fazonu kao sedam milona ženskih časopisa, pa da kažem svaki dan treba da vam bude dan zaljubljenih. Gajite tu hemijsku reakciju u vašem telu našim praktičnim savetima i slična sranja.
Ja imam vrlo realne i konkretne primedbe na ovaj besmisleni praznik.
Prvo
Ja sam nesrećno zaljubljen tako da te poruke smatram provokacijom i zaverom protiv moje persone. Isto tako šta ako sutra budem zaljubljen a danas nisam? Je l ja treba da čekam sledeću godinu da bih slavio. Malo mi je sve to, kako da kažem…?
Kršenje mojih građanskih sloboda i ustavom zagarantovanih prava. Osećam se ugroženo. Svi se nešto vole i kao srećni su a ja nisam. Osećam se kao manjina u ovom svetu zaljubljenih ljudi. Šta ako se organizuju navijači da mlate one što nisu zaljubljeni? Na sve treba misliti.
Drugo
Da smo mi pravi Srbi i da poštujemo našu tradiciju, mi bismo Dan zaljubljenih slavili 28. februara. Kad mu je i vreme po julijanskom kalendaru. Takozvani sprski Dan zaljubljenih. A ne danas, bildeberški St. Valentine’s day.
Inače ja verujem da je sva ova priča oko zaljubljenosti, ljubavi i raznih parada samo nameštaljka trulog zapada da razori ovo zdravo srpsko društvo i još zdraviji srpski narod. Evo jedan banalan primer. Znaju “vladari sveta iz senke” da smo mi siromašan, ali ponosan narod i da nemamo sredstava stalno kupovati poklone drugim ljudima. Mogli su lepo staviti da Dan zaljubljenih bude 15. februara i da onda sprski Dan zaljubljenih padne 29. februara. I time mi Srbi, budemo u obavezi da ga slavimo samo jednom u četri godine. Svake prestupne. Ali ne, oni igraju na našu ljubav prema slavljenju, neradu i trošenju nezarađenog novca. I tako mi upadamo u bildeberšku zamku slavljenja i katoličkog i pravoslavnog, odnosno srpskog dana zaljubljenih. Sve u cilju da se sludi i osiromaši, ionako simorašan, ali ponosan srpski narod.
