Ja ne znam šta tu nije jasno, mi smo raskinuli, ali on i dalje ljubomoriše? Koja je poenta svega toga? Osim što mi se zgadio, još mi i pritisak diže. Nije mi jasno kako njegov mozak funkcioniše. Da l’ ga uopšte i ima…
Raskinuli smo zbog njega, on je kriv. I tvrdi, da meni sada niko ne treba, citiraću: “IMAŠ MENE”. E baš ti hvala, mojoj sreći nikad kraja pored tebe. To nije kraj, još sam ja kriva što se zajebavam sa njim i navodno, jadan on, nervira se zbog mene. Ma mislim se u sebi… Imaš devojku, mene ostavi. Ja sam shvatila odavno da je on budala, ali samo sam se poigravala sa njim, tačno sam znala kako i šta treba da uradim i kažem. Na taj način sam ga mučila, sa zadovoljstvom. Ali nisam očekivala da će preći svaku granicu normale.
Nisam očekivala da će preći svaku granicu normale
Mene uopšte nije pogodio naš raskid, nije me potreslo. Nije mi jasno zašto. Bilo mi je lepo, ali posle toga ništa. Pogodilo me nije. Možda je to samo bio period kad mi je neko bio potreban. Verovatno je to u pitanju.
Nego, ja sam tačno odigrala igru. Bila sam skoz kul, sve je O.K. i kao dobar dan sam ga imala u šaci. Imam ga i dalje, samo što on to ne razume. On to naziva LJUBAV. ‘Alo, dečko, koja crna ljubav?
Njegova izjava koja je mene šokirala, jeste: “Bio sam sa dosta devojaka i svaku od njih sam voleo” i čekaj, posle te izjave uzmeš motku i prebiješ ga, jer je majmun klasični. E moj ti… Pa nije ljubav sve što osetiš i vidiš. Ali šta je tu je, nije mi potreban uopšte.
Iskreno, dobar je on dečko, pametan, ali posle svega me je razočarao i nula je od čoveka. Što je meni najbitnije, kakav si čovek. Dobijam unutrašnje napade, nervne i moždane od takvih ljudi. Dečko, iskreno, spao si sa konja na magarca i nema potrebe sada da se kaješ. Sasvim jasno. Ovo što pišem nije mržnja, ni bes, ni ljutnja, samo mi nije jasna ta ljudska psiha. Ma sto ljudi, sto ćudi.
Zvončica je jedna mala plava koja je previše emotivna.
