Šta znači biti autentičan? Osećaj autentičnosti, ili nedostatak tog osećaja, dolazi od toga da li se ponašamo ili ne u skladu sa reputacijom koju želimo da projektujemo. Drugim rečima, najviše smo u skladu sa svojim pravim ja kada postignemo željeni društveni imidž. Ako u tome ne uspemo, ili svoju reputaciju izgubimo, osećamo se neostvareno i nedovoljno autentično.
Kada su uhvaćeni u ponašanjima kojih se stide, ljudi izgovaraju rečenice kao što su „to nisam ja“ ili „kao da me je nešto obuzelo“ – oni impliciraju da dela koja narušavaju njihovu reputaciju ne odražavaju njihovo pravo ja. Oni zaista veruju u to „opravdanje“, jer ne prihvataju da duboko u njima postoje delovi sopstva koji su sposobni za takva dela i koji su jednako autentični kao i oni koji su prihvatljivi i vredni.
Ali, neko ponašanje nije autentično samo zato što je dobro i pozitivno – dobar osećaj razvio se (evoluirao) da motiviše to ponašanje, kao nagradu koja nas navodi da se ponašamo socijalno prihvatljivo i radimo ono što je korisno za društvo. U tom smislu, nagrađivanje osećanjem autentičnosti za održavanje reputacije ima regulatornu društvenu svrhu.
View this post on Instagram
Postoje mnogi iskustveni dokazi da se ljudi osećaju autentičnije kada se ponašaju ekstrovertno, ljubazno, savesno, kada pokazuju emocionalnu stabilnost i intelektualnu angažovanost – kada rade ono što društvo vrednuje. Kapaciteti „pravog ja“ povezani su sa dobrim ili časnim sopstvom, jer ljudi veruju da je ono moralno i pravedno i neraskidivo povezano sa stavovima o tome šta znači biti dobra osoba.
Psiholozi su doveli u pitanje ova uverenja, tvrdeći da „pravo ja“ ne može biti samo ono što društvo očekuje i što je moralno ispravno – to je samo ideja i ideal. Kada se ponašamo u skladu sa tim idealom, lako nam je i prijatno da verujemo da je to pravi, autentični izraz našeg bića. Kada odstupamo od toga, osećamo da to nismo mi, da nas je savladalo nešto jače od nas i da nešto verovatno nije u redu sa nama.
Ono o čemu ljudi misle kao o svom pravom biću, jeste verzija njih samih koja ima najbolju reputaciju, idealizovano „ja“ koje ostavlja pozitivan utisak i izaziva poštovanje. Kada se približimo tom idealu, osećamo se dobro i autentično.
Pravo ja je osoba koju upoznajete introspekcijom
Kada poživite nekoliko decenija, nakupi se mnogo važnih životnih događaja, promena i izazova, postignuća i gubitaka, očekivanih stvari, kao i preokreta koje nikada niste očekivali. Nakon sagledavanja svega što vam se dogodilo, javljaju se mnoga pitanja, koja su u svojoj suštini bazična. Ko smo mi u svemu tome? Koliko smo kreirali svoj život, koliko smo samo odigravali programirane scenarije, koliko nam se život događao, a koliko smo njime upravljali? Da li smo najvažniji u svom životu i hoćemo li ikada biti?
Od rođenja smo uslovljeni na razne načine, uticajem roditelja, porodice, školskog okruženja, vršnjaka, kulture i društva. U različitim interakcijama i situacijama preuzimamo različite uloge i identitete (ljubavnica, supruga, majka, prijateljica, koleginica, domaćica, poslovna žena – to su neke uloge koje igrate paralelno, u toku većeg dela života), a pojedini od njih podstiču i proširuju naše suštinsko osećanje sebe, dok drugi umanjuju i guše ono što jesmo.
View this post on Instagram
Vi poznajete sebe bolje nego bilo ko drugi, iako vas razni (bliski) ljudi uveravali, a povremeno to i dalje čine, da vas poznaju bolje nego što vi znate sebe. Zapitajte se sada ko ste vi sami, bez svih uloga i identiteta koje ste preuzeli u toku života? Šta je ono što želite za sebe? Ne treba vam ničija dozvola da radite ono što vam odgovara, što hrani vašu dušu i oplemenjuje vaše biće. Ne dozvolite (ili prestanite da dozvoljavate) da očekivanja drugih ograničavaju ono što jeste. Ono što drugi očekuju od vas odraz je onoga ko su oni, njihovih sopstvenih želja i potreba. Oni žele da budete ono što oni žele, da biste postali deo njihovog života i to može delovati privlačno i ispunjavajuće, ili neophodno kao jedini način da zadobijete ljubav i poštovanje, ali vaš život može da vam pruži mnogo više od ugađanja drugima i uklapanja u njihove živote. Svako ko ograničava vaše izražavanje i samopotvrđivanje ne poštuje vas i ne voli vas zaista. A to važi i za ograničenja koja ste sami sebi nametnuli i zato je vreme da ponovo osetite i otkrijete ona iskustva, nade i snove kojih ste se odrekli i potisnuli.
Preuzmite rizik. Počnite da govorite ono što mislite, izrazite svoje ideje, kreativnost i individualnost. Radite stvari koje ste se plašili da radite u prošlosti, jer ste se bojali neuspeha, osude, sramote, poraza. Prihvatite spontanost. Okružite se ljudima otvorenog srca i uma, koji vas vole takve kakvi ste, poštuju vas i podstiču. Ograničite odnose sa onima koji vas sputavaju i „spuštaju“.
Pronađite svoju svrhu, jer je ona simbol onoga što želite da postignete u životu. Razlog postojanja, svrha, način je da se podsetite onoga što zaista jeste – jer to ko ste vi zaista, od suštinskog je značaja za postizanje životnih ciljeva i ostvarenje snova.
Naslovna fotografija: instagram.com/parisianamour
Brankica Milošević
