Život ima šarmantne metode za podučavanje – uglavnom se služi šamarima. Znaš kako se osvešćuje onesvešćena osoba? Da, šamaranjem. Pa, ako si nesvesna osoba, to je isto kao da si onesvešćena i onda malo pljas-pljas. Ako šamaranje baš i ne pomaže, tu je polivanje hladnom vodom – što takođe postoji kao priznat metod za osvešćivanje, opisan u osećaju koji imaš kad ti neko nešto saspe, odnosno, kad se slediš od jasnoće pred onim sa čim se suočavaš. Tu su i radikalne metode potonuća na dno, ili odvaljivanja stenčuge nad glavom, poznatije kao “klavir iz vedra neba” što je u crtaćima naročito kreativno prikazano.
I kad ležiš spljeskan pod klavirom, na dnu baruštine (nastale izlivanjem silnih kofa hladne vode na tvoju glavu) osećaš se išamarano sudbinom i vapiš “zaštoooo”??? odgovor je, naravno “za tvoje dobro”.
Kakvo crno dobro, kad dišeš na škrge, sa dušom u nosu i ne znaš gde ti je dupe, a gde glava? E baš zato – da bi prevalio tu najveću kosmičku razdaljinu između sedećeg i mislećeg dela. Da bi ti došlo iz centra gravitacije u centar imaginacije. Pa zar to ne može malo suptilnije, majku mu karmičku? Šamaranje rukavicom, makar, ili neki Stradivarijus iz vedra neba, umesto koncertne klavirčine od petsto kila? Eh, pa bilo je i toga, ali prošlo je nezapaženo. Zato ne pomaže cigulikanje u rukavicama, mora hardkor.
Ali život nije crtani film (osim kad jeste) i njegove metafore se ne sručuju u vidu muzike s kamenjem i rokanjem (Teri Pračet), nego se poučne lekcije serviraju putem učitelja. A učitelj je onaj koji ti jebe kevu. Metaforički.
Dakle, budala na koju potrošiš deset godina života, istočiš deset galona krvi i skrkaš deset miliona kilovata životne energije i posle svega pregoriš k’o lična, njemu cveće za osmi mart, zahvalnica i plaketa za poseban doprinos, šiljata kapica, konfete i baloni. Taj te naučio. Time što je istrajno bio budala, gad, lažov i što je dosledno prokockao svaku pruženu priliku da ispadne velikodušan, brižan, dostojan, pokazao ti je da na njega možeš da računaš da će uvek biti to što jeste, iako ti u dubini duše i dalje veruješ da on zapravo uopšte i nije to što jeste, jer nema pojma ko je.
