Onaj ko je hrabriji, otvoreniji, pristupačniji, komunikativniji. Ako ste vi ta, naviknuta da podstiče konverzaciju, da bude spontana i vesela, moći ćete i da pitate i da podstaknete njega da pita.
Možda stvarno nije važno ko pita, nego šta uopšte pita.
Na početku, uvek je pitanje.
Svo pokazivanje interesovanja, flertovanje, dobro raspoloženje i otvorene simpatije na kraju dovedu do pitanja. Odnosno, do početka.
Neko nekog mora da pita za broj telefona.
Da se ponovo vide.
Takve obične stvari.
Obično je i da se ne pita mogu li da te poljubim, ali dešava se i da se atmosfera ne opušta u željenom pravcu dovoljno brzo, pa je onda potrebna intervencija.
Nije teško pitati prvi, ako znate šta hoćete da pitate. I kakav odgovor želite da čujete
Nije tako teško pitati, kad znate tačno šta hoćete.
I odlično je kad se sretnu dvoje koji tačno znaju da hoće bolje da se upoznaju. I na koji način. I koliko brzo.
Tu se ne postavlja pitanje ko treba da pita, nego ko će koga preduhitriti pitanjem.
Zato što već znaju odgovore.
Mada, dešava se i da neko sazna svoj odgovor tek kad mu se postavi pitanje.
Zato je važno pitati. Jer se neki odgovori ne znaju unapred.
I kad se kolebate da li da pitate, pomislite da se i onaj drugi koleba, možda iz istog razloga kao i vi. Možda se stidi.
Ljudi umeju da budu stidljivi kad im se neko stvarno sviđa.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
