Danas govorimo o kopiranju na stranicama modnih magazina. Ako ste misilili da se kopiranje javlja prevashodno u malim i zatupljenim sredinama kao što je naša, gde veliki deo populacije nema mogućnosti da prati zbivanja u stranoj modnoj industriji, e pa odmah da vam kažemo da niste u pravu. Ono jeste da što je sredina manja lakše je provaliti kopiju, ali na većim tržištima je opet i više onih koji prate proces kopiranja, pa mu to dođe na isto.
A ako se sad pitate zašto bi neko nekoga kopirao, pogotovo u tako razvijenoj industriji kao što je modna, imamo i za to jednostavan odgovor. Što da ne?! Ako je nešto upalilo i prodalo proizvod pre dve, tri, pet godina, moglo bi da ga proda i danas. Naravno, lepo zamaskirano i nanovo upakovano. To je mnogo jednostavnije nego smišljati nešto novo, za šta nikad ne možete biti sigurni da će se ljudima sto posto dopasti. Čisto igranje na sigurnu kartu.
"Vogue UK", 2004. – Para Ti Collections, 2008.
"Harper’s Bazaar US", 2012. – "Gala Pl", 2012.
"Elle Paris", 2006. – "Vogue Nippon", 2007.
"Vogue Paris", 2009. – Aldo reklamna kampanja, 2010.
"Numéro", 2007. – "Inside UK", 2010.
Sad kada smo videli koliko drugi, veći i moćniji od nas kopiraju, dolazimo da zaključka da nismo najgori, zapravo nismo čak ni loši. Može se reći da mi samo pratimo svetske trendove.
Mihajla Zečević. Živi u Beogradu i voli da piše. Ne koristi pero već tastaturu. Zato je i pokrenula blog “Belgrade fairy“. Nije zaljubljena u Rajana Goslinga i Pariz. Inspiraciju ne nalazi u Odri Hepbern. Ne voli vino, sneg i duge setnje pored mora.
