Koliko god da se tema sponzoruša i sponzorstva činila reciklirana i mnogo puta pretresana, o ovom fenomenu današnjice koji se posebno ustoličio u zemljama u tranziciji, pa i Srbiji uvek može da se kaže još koja. Posle godina i godina staža po beogradskim fancy kafićima i klubovima, pravim rasadnicima sponzoruša i njihove bratije, meni odavno nije nejasno ”ko koga” ali definitivno ne mogu shvatiti kako, zašto, koliko, dokle… Mnogo je otvorenih pitanja, ali pođimo redom.
Za razumevanje ove problematike (kako ovo sada zvuči stručno, haha) potrebno je prvo izvršiti jednu filogenezu i klasifikaciju sponzorskog klana. Na prvi pogled jednostavne, stvari se komplikuju dubljom analizom te vesele družine.
Na čelu hijerarhije, na vrhu piramide i prvi u lancu ishrane nalazi se SPONZOR ( big Daddy, Mr.Big, tatica, ćale…). Obično kontroverzni biznismen ili samo biznismen (ako u Srbiji, doduše postoji takav, a da nije kontroverzan tj. da ne voli da šeta sa one strane zakona ) u kasnim četrdesetim ili ranim pedesetim godinama. On ne mari mnogo za svoj izgled, jer ko još vidi nedostatke od debelog novčanika. Što se novčanik češće otvara i prazni, stomak sme biti veći a glava ćelavija. Njegov najbolji saveznik i prijatelj nije njegov vršnjak (štaviše on ga uglavnom izda i okrene mu leđa u bitnom trenutku, no ne mari, novčanik ili zlatna kartica rade sve) već bar jedan besan i obesan auto. Retki su ti koji se zadrže na jednom, jer ipak treba zamaskirati i podbulo narozano lice i debelu vratinu i podbradak i često nedostatak svake kulture, elokvencije i šlifa što bi se reklo.
Ali nisu ni svi sponzori više isti – jedna prosvećenija struja se poslednjih godina odvojila od svojih prapredaka nastalih ranih devedesetih i evoluirala u moderne Zverke u skupim Armani odelima, koji se razmeću svojim znanjem dvadesetodnevnokursnog engleskog i gastarbajter nemačkog. Takve tatice sada plivaju u sofisticiranim parfemima, savršeno znaju bonton, otmenih su manira (bar se trude), uplaćuju najbolje termine u teretanama… Ipak,oni tamo ne jure samo pločice na stomaku i jak biceps – tamo je izvorište jedne druge vrste koja je sve češće meta ove galantne gospode, a o njoj malo kasnije.
SPONZORKA je ženski ekvivalent sponzoru. Nekada nisu bile česte, ali poslednjih godina doživljavaju pravu ekspanziju. Na hijerarhijskoj lestvici nalaze se ispod sponzora, jer nije retka situacija da je i sama sponzorka sponzorova sponzoruša?! E ako vam sad tek ništa nije jasno, ne krivim vas ali upravo je tako. Sponzorke su najčešće u ranim četrdesetim, pa sve do pedesetih. Dobrodržeće, kako ih uglavnom komentarišu, one zaista drže do svog izgleda, njima su najbolji prijatelji botoks i kreditne kartice. Ako su samostalne, onda su uglavnom na direktorskim pozicijama, neudate i bez dece, a ako pak i same troše tuđe pare i prosleđuju ih do krajnjih korisnika (preostale dve kategorije koje ćemo obraditi) onda čekaju da suprug, (kontroverzni) biznismen ode na službeni put (čitaj provod sa vršnjakinjom njihove ćerke) pa da se bace u promet po popularnim klubovima, sve dotle izigravajući fine, smerne i povučene ženice svojih muževa.
SPONZORUŠA – najbrojnija i možda i najstarija vrsta ove populacije, mada je to pitanje da li su prvo nastali sponzori ili sponzoruše poput onog o koki i jajetu. No, to je svakako najraznovrsnija sorta, jer je imala dovoljno vremena da se razvija i evoluira. Teško je i reći ko su sve danas sponzoruše i naći neki univerzalni okvir. Postoje sponzoruše udavače koje napikiraju metu, budućeg solventnog muža i onda gaze i preko leševa dok ne ostvare zacrtano. Tu su i one night party sponzoruše koje se zadovoljavaju šampanjcem, slikanjem u VIP separeu nekog od popularnih klubova i tretmanom u đakuziju, šta god on obuhvatao. Između udavača i ovih zabavljačica postiji čak duboki antagonizam, jer nemoralne sponzoruše ruše reputaciju i ugled ovim ”moralnim”, kako ove same kažu.
Za svoje mesto pod suncem tj. sponzorevim računom izborile su se i sponzoruše starlete koje jure samo poznate face nastojeći da i same osvanu na naslovnici nekog tabloida, a tako i sebi dignu cenu. Zajedničko im je svima da sve pare koje ”zarade” ulažu u fizički izgled, da su obučene po poslednjoj modi i da često jedva prelaze granicu punoletstva. Ipak, one najmlađe bez iskustva su uglavnom zabavljačice, a kako sazrevaju sponzoruše se prestrojavaju u udavače i starlete.
SPONZORKO je relativno mlada i nova vrsta u sponzorskom carstvu. Profil prosečnog sponzorka je prilično uobičajen – momak u ranim dvadesetim. Po ceo dan trenira u teretani, a u pauzama visi u solarijumu i svim aktuelnim kaficima grada. Veče je naravno rezervisano za trendy klubove i mračne separee. Voli da se predstavlja kao maneken, a čisto da popuni CV studira na nekom od privatnih fakulteta. Druži se uglavnom sa pripadnicima svoje vrste, a ponekad i sa sponzorušama, mada u suštini one mu uvek ostaju konkurencija. Ipak, pojedini predstavnici ove sorte ponekad čak budu i sponzori mladim neiskusnim sponzorušama zabavljačicama.
Sad je pravi trenutak da zavirimo u te mračne separee, jer se tu odigrava glavna predstava. Sklapanje neformalnih ugovora najstarijeg zanata na svetu u novom ruhu vrši se upravo i najčešće ovde, a sve tačke ugovora primenjuju se dalje od očiju javnosti u luksuznim stanovima, vilama ili kolima, kakve je ko sreće, kako se kome zalomi. Sponzori i sponzori su lovci, a sponzoruše i sponzorci plen.
Međutim protok novca ne ide jednosmerno i u očekivanom toku, već u svim pravcima, smerovima i ciklično, u krug. Može se reći da ”ljubav” jača srazmerno veličini finansijske injekcije na čiju iglu su sponzoruše i njihova braća po ljubavi prema novcu navučeni ili drugim rečima ne postoji ono što se ne može platiti. Sponzor – sponzoruša, sponzor – sponzorko, sponzor – sponzorka, sponzorka – sponzorko, sponzorko -sponzoruša i još milion drugih izukrštanih i isprepletanih kombinacija, sve je moguće kad se podmazuje novcem. Sponzori i sponzorke uživaju mladost i lepotu svojih štićenika, sponzoruše i sponzorci lagodan život i blagostanje i svi srećni. Bar na tren dok ne odsviraju omiljeni stih ”para vrti, para vrti gde burgija neće” i probude se nekog novog jutra sa pitanjem ”gde je prošao život?”.
Marko Obradović je student Fakulteta za kulturu i medije. Voli da provodi vreme sa kvalitetnim i neobičnim ljudima, ali i sam sa svojim hobijima – ples, fitnes, psihologija, parapsihologija, geografija, hortikultura… Najviše prezire laž, licemerje i nepravdu. Samo kreativan dan je ostvaren dan – parola je kojom se vodi kroz život.
