Mnogo puta ste želeli da saznate zašto vam se neke stvari dešavaju na način koji vama ne odgovara – želeli ste nešto drugo. Možda je ovo pravi tekst za vas – da biste shvatili zašto vam se to dešava.
Mali i zaigrani
Kada se vratite u period detinjstva, da li možete da se prisetite kojih igara ste se najčešće igrali? Da li ste maštali da ćete postati lekar, pevačica, nastavnica ili nešto drugo? Kao deca imali smo bezbroj izbora o kojima smo maštali, ali odrastanjem nam se sve menja ili tek tada ostvarujemo naše želje i snove. Šta sam htela ovim da kažem? Zapravo, ako biste seli i malo porazmislili čime ste se bavili kao dete, shvatili biste da se time bavite i danas, samo je drugačija realnost. Kako sam i tekst nazvala, životni kodeks ponavljanja jeste uvek prisutan. Kako ga uočiti, da li je on dobar za vas ili je samo infantilna želja u pitanju – procenite sami. Ispričaću vam svoju priču, koja je i te kako istinita.
Moj / vaš svet
Kao mala igrala sam se sa decom iz ulice i uvek mi je bila želja da glumim sa njima ili da uradim neku predstavu. Jednog letnjeg dana sa osam ili devet godina, sprovela sam svoju želju u delo. Zatražili smo kod jedne komšinice da napravimo predstavu u dvorištu, a predstava je bila “Snežana i sedam patuljaka”. Bilo je dosta učesnika, otprilike svu decu iz ulice koju sam mogla da pozovem dovela sam u to dvorište. Režirala sam je i igrala zlu kraljicu, predstava je odlično prošla, roditelji su svi bili oduševljeni. Nekoliko godina kasnije, tačnije u vreme gimnazije, bila sam četvrta godina i opet mi se javila želja za predstavom. Napravila sam je sa drugovima i drugaricama iz odeljenja – “Svako vreme ima svoje feme”, parodija na “Pokondirenu tikvu”, takođe je prošla veoma uspešno za jednu školsku predstavu. Ono što sam ovom pričom htela da vam kažem nisu moji podvizi ili nešto slično, ako se tako može i nazvati, već da sam ceo život maštala o pozorištu, glumi i ljudima sa kojima ću ostvariti lepu saradnju i zajednički uspeh. A to mi se i dan-danas dešava, dok se amaterski bavim glumom. Mislite li da je to slučajnost? Idemo dalje sa prelistavanjem misli.
Profesija iz snova
U detinjstvu smo svi bili važni na neki dečiji način. Zašto se uvek vraćam na period detinjstva? Zato što se od tada nije mnogo promenilo naše viđenje snova i želja kojima težimo, već smo samo odrasli, ali se naša suština nije izmenila. Ono što jeste najvažnije jeste da slušate svoje želje i težnje. Kao mali želeli ste da postanete lekar, a onda ste u nekom momentu postali arhitekta, roditeljskom sugestijom život vam se promenio za 180 stepeni u pravcu u kojem niste sebe ni najmanje videli, a onda počinju da vas okružuju ljudi koji se bave medicinom, psihologijom ili nekom vrstom alternativne medicine. A vi primećujete da je to ono što vas jedino zanima i pitate se kako vam se zapravo desilo suprotno? I život vas ponovo usmerava u pravcu koji ste vi želeli, a niste ga spoznali na vreme. Kodeks ponavljanja se dešava u životu, sve dok se ne otpetlja vaše klupko istinskih želja i snova.
Potrebno je naučiti da pratite znakove koji vam se nalaze na životnom putu, uz pomoć drugih ljudi, priča i situacija koje vam se dešavaju u životu – ništa nije slučajno. Ne smete dozvoliti da propustite svoju profesiju iz snova, shvatićete vremenom da ste promašeni, a tada se budite iz svojih neostvarenih snova i razočaranje vam jedino ostaje. Da vam se ne bi dogodilo da u 30. shvatite da to nije vaš san, probudite se na vreme. Snovi iz detinjstva nisu slučajni, već vaša sadašnjost u kojoj biste mogli da živite i budete srećni. Stoga preispitajte svoje želje i oživite ih – da vas kodeks ponavljanja ne bi proganjao i saterao u ćošak, jer tada bude prekasno za vas i vaše snove.
Alex Anđelković – Zaljubljenik u umetnost, kad god ima priliku želi da podeli svoje impresije sa drugima, da zaintrigira druge da je makar malo zavole. Umetnost – “Čaroban svet” – njena definicija.
