Šta je kultura? Čemu služe kulturne ustanove, da li počinje izumiranje kulture? Sve su ovo pitanja na koja možete pronaći odgovore na jednom mestu – u ovom tekstu.
Reč kultura potiče od latinske reči cultus, što je u njenom izvornom značenju gajenje. Ne želim da pomislite da, u ovom slučaju, želim da se bavim etimologijom – naprotiv, želim da ukažem na činjenicu da smo nešto zaboravili. Ono što jesmo zaboravili jeste ko smo, gde pripadamo i šta nam je zaista važno. Kultura nam je i te kako važna, ali postavlja se pitanje: “Kome?” Narodu, ljudima – jer bez nje bismo bili izgubljeni kao stado ovaca bez svog pastira. Pogledajte ljude oko sebe i njihovu kultivisanost, da li zaista postoji? Svaka druga reč u rečniku vaše okoline je psovka, neki sleng, ili već izmišljeni termin koji se teško prevodi. Jezik jeste nešto što čini kulturu, obeležje jednog naroda, ali ga ne koristimo na pravi način. O umetnosti da ne govorim, postala je vid zabave i lakog humora – ma, kome je ona važna? Mlade generacije radije će otići u bioskop, nego u pozorište. Neki od vas će radije skinuti niskobudžetni film i zadovoljiti se trenutno. Trenutno zadovoljstvo i lak način, bez neke preterane poente i cilja, jeste naša današnjica. Surovo, zar ne?
Kada pogledate program na našoj televiziji, zapitate se šta sa vama nije u redu, jer nemate ništa što biste mogli pogledati. Ili se zgrozite rijalitijima koji nas opsedaju sa svih strana, kao jedini vid edukatora, kako treba živeti i ponašati se u kući Velikog brata, jer mi inače ne znamo, kako se to radi. I onda nam se pojave ljudi, kao što je jedan narodni pevač, koji treba da nas uči seksualnom obrazovanju, starleta neka, izvinjavam se što sam je ovako oslovila, jer i dalje ne mogu da shvatim njeno zanimanje, da vas uči kako glupa devojka može uspeti. Kuda sve ovo vodi i gde smo se zaputili, pitanje je koje treba sami sebi da postavljate svakoga dana. Nudi nam se šund u više oblika, a mi to gutamo, i kao pasivni posmatrači i dalje samo stojimo.
Kultura se treba vratiti u našu zemlju, nama samima, jer bez nje nismo ljudi, nemamo identitet i istinsko vaspitanje. Prave vrednosti se moraju naučiti, zašto kažem moraju. Neophodno je da se ljudi osveste na ispravan način, daleko od medija kao što je televizija. Treba što više čitati, pravu literaturu, odlaziti u pozorište, gledati ozbiljna dela i edukativnog karaktera. Odlaziti na koncerte alternativne muzike, kako biste naučili nešto o drugoj vrsti muzike. Osvestiti se da na ovom svetu ima toliko izvora koji nam mogu dati novi smisao i unaprediti našu kulturu. Kultura se treba gajiti i negovati, čuvati i razvijati. Uništavanje dobara jeste uništavanje sopstvenog smisla i pretvaranje u apsurd, pozabavite se kulturom, nije teško biti fin.
Alex Anđelković – Zaljubljenik u umetnost, kad god ima priliku želi da podeli svoje impresije sa drugima, da zaintrigira druge da je makar malo zavole. Umetnost – “Čaroban svet” – njena definicija.