“Najviše mi se sviđa na Tviteru to što iako znaš da te čitaju, opet te svi nekako ignorišu.” Jesi li ti Bog? (@savest) Na ovu opis–twitter–neba–mudrost fino se nadovezuje ona lična, Deryl-ova: “Ja sam ovde došao da budem asocijalan.” I upravo to negde i jeste poenta Twittera kod prosečnog korisnika. Ukoliko nisi došao da stalkuješ poznate, da deliš svoje mudrosti, već ti Twitter dođe kao vođenje dnevnika, oslobađanje od frustracija i tome slično, onda najčešće ni nećeš biti mnogo zainteresovan za socijalizaciju (u koju se ne ubraja fejvovanje i ritvitovanje za kojima ćeš svakako ogladneti) i dopadaće ti se to što tamo, ponajčešće, u odnosu na Facebook, ima mnogo više onih koje NE poznaješ, od onih koje poznaješ.
Ima ih koji kažu da ih je Twitter oslobodio trošenja novaca na psihijatra
Kad sam se tek “zalepila” za Twitter, nailazila sam na gomile Koga– da–pratim predloga i uporno nisam uspevala da upadnem u fazon. Zašto? Zato što se po netu nailazi uglavnom na predloge raznih “popularnih” i popularnih twitteraša, preko onih “uticajnih” i onih zaista uticajnih, pa sve do stručnjaka iz ovih i onih oblasti. Čoveku koji je na tu društvenu mrežu došao s ciljem da “otpada”, zabavi se, odmori, piše ili čita za svoju dušu, o životu – ne o određenim životnim oblastima, sa stručnog stanovišta, sve to ponajčešće jeste smaranje. Ovo bi, zato, bila predlog–lista jednog prosečnog Twitter korisnika, subjektivna, svakako, u onoj meri u kojoj svaka Koga–da–pratim–na–twitteru, lista mora biti subjektivna.
Kad dan, praktično, počne i završi sa Twitterom, onda je važno da su oni koji se prate divno probrani!
Koga da zapratim?
koza na štiklama je duhovita, svetlucava kraljica Twittera. Sa šesnaest hiljada folovera razborito ismeva dnevna politička i društvena zbivanja, navodne selebrejtije, pljuje nedovoljno muževne muškarce, umišljene žene, radosno ima listu za odstrel, uživa u hrani, sopstvenoj sjajnosti, nakitu, putovanjima, povremeno gotovo zaista zla, pa onda do divnog ježenja dirljiva.
Nik Mar za kog Dž kaže da je to “jedan Nikola koji se noću pretvara u srce”. Do bola sarkastičan i duhovit, noću emotivan i zaljubljen u džez, voli “igre rečima”, razoružavajuće duhovit i surov na sopstveni račun, a na Twitteru je potreban kao dnevna doza smeha.
Žene sa mudima, ujedno i jedne od prvih koje sam na Twitteru zapratila, Étaín i MagdaJanjic. Za Étaín neko je jednom prilikom rekao da je ona sve ono što bi žena trebalo da bude. Obe snažne, kako u životu tako i na twittu, sa rečima koje i upale i ugase svaku vatru za tren.
UmbertoEgo je svakako ljubitelj ženske populacije na Twitteru. Za sebe kaže da je “poročni buntovnik, kafanski pesnik i đubre koje lepo priča”. On je riznica lepote, nežnosti i strasti. Divno poetičan, on je dnevna doza poezije i seksa na ovoj mreži.
Aglaja Stavrogina žena sa mudima, ali u nešto dečačkijem izdanju. Poput onog u kom je Helena (Helena Bonham Carter) u “Fajt Klabu” (Fight Club) – koju s ponosom i ima kao svoj avatar. Gorka, oštra, poetična, istovremeno sasvim ženstvena u svom dečačkom šarmu.
Vila razoružavajuće prirodna. Jedina za koju bih mogla da se zakunem da je u životu ista kao i na Twitteru. Kad napiše psovku, to nije psovka nego vilizam.
Boan je istovremeno duhovit, nežan, oštar, obziran i bezobziran, divan otac i suprug. Njim lista onih koje pratiš može da počne.
Osim mojih ličnih favorita, Linda je boginja ljubavnih twittova, a situacija bog istih. Ignjat se zovem – nekrunisani kralj Twitter-duhovitosti, Dopisnik iz Srema bog ritvita i dobrodušnosti.
“Gospode, izloguj nas!“
Pre nego što se upustiš u ovu igru i klikneš na sign in, udahni duboko i misli na ono što je razvranjikov rekao: “Gospode, izloguj nas.”
Do sledećeg puta, priče o internim Twitter fazonima i upadanju u štos, budite veseli i crvkutavi! @ViolentlyHappy_
Dijana Knežević je studentkinja medija i urednica bloga “ViolentlyHappy”. Sklona ignorisanju realnosti, a kad nije u mogućnosti – pisanju o njoj. Neko je rekao i da je sklona suvišnoj racionalizaciji emocija. Ona misli da je to besmislica. Prezire kolotečinu, cenzuru i besporočnost.
