Dobra vest je da je vaš život verovatno dosta drugačiji nego što vi doživljavate. Ali, to je ujedno i loša vest. To što ste uvereni u nešto, ne znači da je to istina, ali to je istina koju živite. Vaš um konstruiše i koristi razne suptilne alate, koji se prožimaju i rade zajedno – vaša iskustva, očekivanja, strahovi i želje, sarađuju sa vašim psihološkim predrasudama, koje vas sprečavaju da vidite objektivnu stvarnost. U izvesnom smislu, naša kolektivna realnost nije ništa drugo nego subjektivno iskustvo, koje mnogi subjekti dele. Ako to ne razumete, onda verujete da je vaše subjektivno iskustvo zapravo objektivno.
Ovaj fenomen proučavali su još antički filozofi i nazivali ga „naivnim realizmom“ definišući ga kao pretpostavku da svet vidimo onakvim kakav jeste, dok ste, zapravo, sve vreme u vlasti svojih predrasuda i uverenja. Sve je u vašoj glavi, a kad se klasifikuje i analizira, izgleda ovako:
Projekcija
Pošto se vaše iskustvo sveta sastoji od doživljaja koje percepirate čulima i umom, neminovno projektujete svoje preferencije i svest na ono što vidite i onda to tumačite u skladu sa svojim doživljajem. Svet gledamo kroz sebe – ne možemo drugačije – na osnovu svojih istina (i uverenosti u sopstvenu objektivnost), procenjujete koliko su drugi ljudi tipični, normalni, dubokoumni, prihvatljivi i poželjni. Pretpostavljamo da ljudi misle na način na koji mi mislimo, jer je naš unutrašnji narativ jedini proces koji poznajemo.
View this post on Instagram
Ekstrapolacija
To je ono što se dešava kada uzmete trenutak u kome se nalazite, a zatim projektujete date okolnosti na svoj život u celini. Pravite pretpostavke na osnovu tumačenja svojih trenutnih okolnosti, a zatim počinjete da verujete da će stvari uvek biti onakve kakve jesu – zato tragedije i katastrofe osećate tako konačno i preteško je prevazići ih, a sreća je tako krhka i prolazna (u strahu da sreća neće potrajati, gubite je, u strahu da će tuga večno trajati, stvarate je).
Sidrenje
Pod utiskom ste prve informacije koju dobijete. Vaši pogledi na svet se sastoje od stavova vaših roditelja (koje dovodite do vrhunca), a ne vaših najinherentnijih uverenja. Na osnovu toga, stvarate referentne okvire – ako ste, recimo, čuli da su tri osobe objavile knjige pod sličnim okolnostima, počinjete da pretpostavljate šta je moguće za vas.
Negativnost
Svet je prepun loših vesti, a istorija sveta je nepresušan izvor bola i nesreće – drama je svuda oko vas i vi verujete da je to istina o svetu. Selektivna pažnja se usredsređuje na negativnost, zato što je ona ubedljivija – drama je vrlo intenzivna i ubedljiva i uvereni ste da je istinita i objektivna. Ona zaokuplja vašu pažnju i postaje glavna smernica. Čak i kad pokušavate da promenite ugao gledanja, vi se borite protiv negativnosti – ona je sveprisutan kontekst u kome se sve odvija.
