Osećanja zapravo nisu ni pozitivna ni negativna, njihov energetski naboj ima istu snagu i frekvenciju – doživljavamo nešto i to nas preplavljuje srećom i uzbuđenjem, tugom i strahom i svim ostalim osećanjima u rasponu od jednog do drugog kraja skale. Ali, mi želimo da se osećamo prijatno i pokušavamo da izbegnemo neprijatnost. Zato smo osećanja koja izazivaju neprijatnost prozvali negativnim, a ona druga pozitivnim. Kad nam je loše, ne želimo da nam bude loše – osim ako želimo, jer nalazimo neku satisfakciju u tome i toga uglavnom nismo svesni. U našim životima mnogo je takvih nesvesnih sadržaja koji podrivaju naše napore da nam bude dobro i zato je potrebno da prigrlimo negativna osećanja i da u njima svesno pronađemo pozitivnu stranu – tako zbunjujemo um i sabotiramo njegovu sabotažu!
Um je navikao da neprijatna osećanja tretira kao problem
Kad nam je teško i osećamo se loše, um to shvata kao problem koji treba rešavati i neće tako lako pristati da ga zamajavamo konceptom pozitivne stvari problema. Ono što treba da uradimo je da svakom stanju i osećanju dopustimo prirodnu dinamiku, da ga prihvatimo, jer dok pokušavamo da ih zanemarimo, um obavlja posao na koji je navikao – gura problem i nastoji da nas zaštiti od neprijatnih osećanja, a u tom naporu ne možemo da se opustimo i sagledamo ono pozitivno u stanju u kome se nalazimo. Radeći na sebi, upoznajemo mehanizme i zamke svog uma i proširujemo svest, pa možemo sebi da dopustimo negativna osećanja, jer ona sadrže i svoje neispoljene pozitivne strane. Ne bežeći od besa, tuge, neprijatnosti, mi zapravo pronalazimo u sebi snagu, radost i mir. Evo nekih konkretnijih primera…
