Da li jedete da biste zatrpali depresiju, pre nego što ona pojede vas? Da li se odvajate od stvarnosti, tako da ona ne može da utiče na vas? Možda ste zavisni od toksičnih veza. Od adrenalina. Kupujete previše gluposti koje vam nisu potrebne, jer je to tako ispunjavajuće u trenutku kad se dešava? Ne možete bez seksa? Jurite emocionalno nedostupne tipove, kako biste izbegli suočavanje sa sopstvenom nedostupnošću? Radite previše, da biste pobegli od života van posla?
Koja je vaša zavisnost? Vaš otrov izbora? Svako ima bar neku, bilo da je u pitanju hrana, alkohol, seks, osećaj moći, distrakcije… Možda imate sve navedeno, ili nešto pomešano, ili nešto specifično, čime ispunjavate praznine i rupe u svom životu? Vaša zavisnost je vaš „izlaz u slučaju nužde“ koji koristite da biste savladali anksioznost, smirli strah, utišali unutrašnjeg kritičara, koji vam poručuje da niste dovoljno dobri.
Zavisnost se kreće u spektru od samoodržive do samodestruktivne. Pojedine zavisnosti su naizgled bezazlene, trivijalne – dok bolje ne pogledate. Druge postaju toliko ukorenjene u vašm identitetu, da verujete da su deo vaše autentične ličnosti.
View this post on Instagram
Mnoge zavisnosti nisu opasne kao zavisnost od teških droga, ali mogu biti podjednako zlokobne, jer nas uslovljavaju – potrebno nam je nešto iz spoljašnjeg izvora, da bismo se osećali celim. Ali, zavisnost nas samo još više defragmentira i odvaja od integriteta. Neke zavisnosti uključuju prejedanje, kako bismo ispunili bolan osećaj praznine, ili izgladnjivanje, kako ne bismo zauzimali previše prostora. Druge nas teraju da udovoljavamo drugima, tako da nikada ne moramo da se bavimo pitanjem šta mi želimo i šta nama treba i prija.
U suštini, zavisnost obično potiče od neke vrste potisnutog stida, koji uopšte nije naš, koji nam je nametnut.
Većina zavisnosti dovodi do izolacije – potrebe da se osamimo, ili težnje ka osobama pored kojih se osećamo još usamljenije nego kad smo sami. Prepuštanje zavisnostima čini da se osećamo dobro, čak pobednički, traže od nas da se hranimo spoljašnjim nagradama, umesto da osnažujemo lični osećaj unutrašnje sigurnosti. Većina zavisnosti ne predstavlja žudnju za stvarima, ili osobama, to su zavisnosti od validacije. Ali, one mogu ovladati vama i vašim životom.
Svaka zavisnost u početku stvara lažni osećaj kontrole, dok na duže staze dovodi do toga da gubimo kontrolu. Zavisnost nudi zavodljivu iluziju da nešto van nas može potencijalno da nas spase od nas samih. I na taj način utire put ka samouništenju.
Stići do korena bilo koje zavisnosti je kao silazak u pećinu punu najstrašnijih stvari koje su nam se ikada dogodile. A tamo, u toj pećini, morate da se očistite. Da biste izašli odatle, morate najpre da uđete unutra.
