E, a onda ću nešto da kresnem. I isključiću telefon, a ne kao prošli put…
A kad odem na odmor, e ima da me nema. Duša da mi se odmori od vas. Od svih vas koji imate potrebe i obraćate se meni. Šta? Imam pravo da maštam.
Ali stvarno, koje su moje potrebe, osim da jednom nedeljno budem suštinski sebična?
Eh, potrebno mi je da budem potrebna. Nije da sam baš mnogo srećna sa tom potrebom, iako je ispunjavam sto posto. U stvari, prebacujem normu, pa onda malo pizdim. Što stižem sve osim da spavam. Da se opustim. Da skinem lak sa noktiju na nogama, umesto što samo dodajem slojeve tri sekunde pre izlaska iz kuće, kad ih ugledam kako žalosno vire iz sandala. Sve ima svoju cenu. I kad ti je vitalna potreba da budeš potrebna, plaćaš cenu te potrebe i psuješ sebi u bradu, pa i van brade. Nisi svetica. Opterećena si. Treba ti opuštanje. Odmor. Pažnja. Nežnost. Tetošenje. Ili makar da ti neko kaže da si carica i da ti to možeš, iako ti to znaš. Ne zato što se naročito carski osećaš, nego zato što znaš da ti nema druge.
Pročitajte još i ovo:
Sitne laži koje si dužna da prestaneš da izgovaraš
Stvari koje naučiš kad prestaneš da juriš za stvarima i počneš da ih privlačiš
5 tipova prijatelja koje ćeš imati celog života
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu.
Izvor fotografija: www.fashioneditorials.com
Aleksina Đorđević
