Zbog toga što je izuzetno važno da nastavimo da pričamo o seksualno prenosivim bolestima, podelila sam tekst na dva dela jer nijedna bolest nije zanemarljiva i akcenat zaista treba da bude na tome da je seks sjajna stvar – samo je bitno zaštititi i sebe i partnera korišćenjem kondoma, koji je najbolje rešenje. U nastavku možete da pročitate koje su to česte polno prenosive bolesti i kakvi su njihovi simptomi.
Bakterijska vaginoza
Bakterijska vaginoza je vrsta vaginalne upale uzrokovane prekomerenim rastom bakterija koje se prirodno nalaze u vagini. Ovo se može desiti svakoj ženi koja ima nezaštićen seks, zato što se bakterije razmnožavaju na taj način što dovodi do disbalansa. Simptomi uključuju abnormalni sekret, svrab i bol, zbog čega je potrebno da se obratite lekaru kako biste dobili odgovarajuću terapiju.
Gonoreja
Gonoreja je infekcija kojom mogu da se zaraze i muškarci i žene i uzrokovana je bakterijom koja najčešće pogađa utrobu, rektum ili grlo, dok kod žena može zaraziti i grlić materice. Ova bolest se prenosi nezaštićenim vaginalnim, analnim ili oralnim seksom, dok se netretirana gonoreja može preneti i sa majke na bebu. Simptomi uključuju bolno mokrenje, krvarenje između menstruacija, bol u predelu karlice, abnormalni sekret – kako kod žena, tako i kod muškaraca, ali i bol i otok testisa. Ova polno prenosiva bolest može da se tretira, ali je korišćenje kondoma jedini način da se ne zarazite.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Trihomonijaza
Trihomonijaza je vrlo česta bolest koja najviše problema zadaje ženama. Do ove bolesti dolazi prenošenjem parazita u toku nezaštićenog seksa. Kod žena, trihomonijaza izaziva abnormalni sekret, svrab i bol pri mokrenju. Muškarci koji imaju trihomonijazu, uglavnom, nemaju nikakve simptome zbog čega su oni samo kliconoše. Ova upala se uglavnom leči uzimanjem određenih antibiotika, ali je veoma bitno da se oba partnera leče u isto vreme, kako ne bi ponovo jedno drugom preneli parazite.
HIV/Sida
HIV je virus koji, ako nije tretiran, uzrokuje bolest koja se zove sida, odnosno AIDS. Možda jedina bolest koju je nemoguće opisati u samo nekoliko redova, ne zato što je posebno opasna, jer danas više nije, već zbog toga što je napravila veliku rupu u čovečanstvu.
Pre svega, bitno je da razgraničimo da HIV automatski ne podrazumeva i sidu. Dakle, HIV je virus koji se prenosi u toku nezaštićenog analnog ili vaginalnog seksa. Prilikom zaraženja ovaj virus može, ali i ne mora, da izazove simtpome poput povišene temperature, zapaljenja grla, pojavljivanja afta i herpesa na usnama. Pojavljivanje simptoma se uglavnom dešava 10 do 15 dana nakon inficiranja virusom, ali se veoma često dešava da zaražena osoba nema nikakve simptome.
Najviše vremena ću posvetiti objašnjavanju na koji način HIV napada naš organizam zato što nedostatak informacija o virusu dovodi do kreiranja predrasuda. Ujedno, posvećujem mu i vreme zato što je ovo jedini virus na koji mladi ljudi misle kada imaju nezaštićen seks.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Jedini način da se ne zarazite HIV-om je korišćenje kondoma u svakom seksualnom odnosu. Pošto smo to rešili, sada je vreme da objasnimo šta se dešava sa našim organizmom kada se inficira ovim virusom. Kada virus uđe u telo, postoji raspon koji nazivamo window period u kom, čak i da odete da se testirate, virus može biti neotkriven.
U toku window perioda ovaj virus se najviše razmožava napadajući naše T-ćelije koje su zaslužene za odbranu našeg imuno-sistema. Kada HIV počne da se razmnožava u našem organizmu – to znači da unosi svoje genetske informacije u T-ćeliju i tako pravi svoje kopije. Kada se to dogodi, onda T-ćelije izumiru, a ostaju HIV ćelije, zbog čega naš organizam počinje da se buni, misleći da su HIV ćelije zamena za T-ćelije.
Nerazumevanje između ćelija, odnosno nemogućnost prenošenja informacija o patogenim klicama u telu omogućava virusu da se abnormalno brzo širi. Kada se količina T-ćelija smani na 200 ćelija/mm3, dolazi do razvijanja autoimuno-bolesti, odnosno bolesti sida.
Virus humano imunodeficijencije uzrokuje stečeni sindrom imunodeficijencije, ukoliko se ne tretira. Iza nas stoje decenije istraživanja i tretiranja ovog virusa koji je odneo veoma mnogo života. Osmadesetih godina prošlog veka u Njujorku je došlo do izbijanja pandemije virusa HIV-a i smatralo se da se njima mogu zaraziti samo gej osobe, što nikako nije tačno.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
HIV-om se može zaraziti svako ko praktikuje nezaštićen seks. Danas postoje određeni imunološki lekovi koji održavaju nivoe T-ćelija i čine da virus koji živi u HIV+ osobi postane nedetektibilan – što znači da na taj način HIV+ osoba ne može da prenese virus čak i ako ima nezaštićen odnos. Ali, to nikako ne umanjuje ozbiljnost ove bolesti jer i dalje od nje ljudi umiru.
Vreme nas uči da ne zatvaramo vrata istraživanjima, zbog čega sada možemo da kažemo da postoje osobe koje su izlečene od HIV-a. Prvi pacijent koji je izlečen od ovog virusa primio je koštanu srž osobe koja je prirodno otporna na HIV. Da, postoje i osobe koje se ne mogu zaraziti HIV-om. Početkom ove godine saznali smo da je još jedna osoba, treća po redu, izlečena od HIV-a.
Naslovna fotografija: instagram.com/handsomegirldesigns
Milica Antić
