Hvatam sebe već izvesno vreme kako se pitam ovo. I ne, nemam konkretni odgovor. Mada, verujem da nekad nije ni potreban odgovor, već da samo želimo da znamo da nismo jedini, da i drugi prolaze kroz sličnu ili istu situaciju. Priznaćete da, od svih briga koje možemo da imamo, briga o zaljubljenosti i nije toliko strašna.
Sigurno ste već imali razgovore sa svojim prijateljima kada im pričate o savršenom dejtu na koji ste bili, ili o tipu koga ste upoznale na žurci i ispostavilo se da postoji određena hemija između vas. Sve počne kao ležerno viđanje. Klasika – ne želim ja ništa od ovog – a dospemo do opsesivnog proveravanja društvenih mreža u samo nekoliko dana. Da li znamo da prepoznamo znake zaljubljenosti? Ili se samo zavaravamo…
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Pomalo smo krivi i mi, a pomalo smo tako i naučeni. Odrasli smo uz ideju o tome da se summer love pretvara u forever love i mislim da je baš teško da se toga ratosiljamo. Kad god gledam film Mamma Mia, i to prvi deo, naravno, zapljusne me osećaj da će moj sledeći odmor biti takav. Znate već – upoznate nekog lika, ispostavi se da se baš uklapate, ali, naravno, niste iz istog mesta i onda on ostavlja svoj život i kreće za vama.
Pročitajte i ovo: Kako praktikovati digitalni self-care?
Da se razumemo, ne krivim samo filmove zbog toga što imamo zaludna očekivanja kada “kliknemo” sa nekim. Krivim i nas. Jer se taj osećaj baš retko dešava – zbog čega se hvatamo za svaki vid pažnje i poštovanja koji dobijemo. A kada se uhvatimo za to, počnemo da hiperbolišemo sve. I njih i naša osećanja.
To što preuveličavamo osećanja ne znači da ona ne postoje, naravno. Ali, da li je moguće zaljubiti se u nekog kog smo tek upoznali? I koliko je, uopšte, potrebno vremena da se zaljubimo? Da li je vreme tu bitan faktor? Ili je bitan faktor samo taj osećaj?
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Prečudno se osećam sada kada sam posložila takve stvari. Imam osećaj kao da sam mnoge odnose sa ljudima preuveličala i, na kraju krajeva, samu sebe povredila kada oni nisu ispunili moja očekivanja. Jer, u suštini, ni nemam prava da od nekog očekujem bilo šta. Možda je tako i kada je u pitanju zaljubljenost. Ne očekujemo je. Samo se desi.
Kada već postavljamo pitanja – da li vam se nekad desilo da se zaljubite u nekog u koga se u drugim okolnostima nikada ne biste zaljubili? Više puta sam imala taj wake up momenat kada primetim da sam se zaludela za nekim. Doduše, uglavnom se desi prekasno, ali svakako se probudim. Shvatim da tu osobu poznajem vrlo kratko i da sam se, u suštini, zaljubila u ideju o njoj. Naravno, ideju koju sam sama kreirala. A ta ideja, uglavnom, nije imala nikakve veze s realnošću.
Pročitajte i ovo: Toliko sam depresivna da više nisam ni anksiozna
Određena istraživanja kažu da je ljudima potrebno 97 dana da se zaljube. Mene samo zanima jedna stvar – 97 dana otkad upoznate nekog ili 97 dana sa tom osobom? Jer, prilično sam sigurna da uspem da se zaludim za nekih mesečak dana. Ne znam da li bi time trebalo da se hvalim ili ne?
Svakako da je individualna stvar. I ne mislim da postoji određeni vremenski period koji treba da prođe kako biste znali da ste zaljubljeni. Svi već znamo da su mnogi ljudi zaljubljive prirode, ali ne treba to da bude njihova mana. U zaljubljivanju nema ništa loše, kad god se ono desi.
Naslovna fotografija: instagram.com/thenoisetier
Milica Antić
