Naučnici su skeptični prema ovim shvatanjima i uglavnom tvrde da nema dokaza da mesec na bilo koji način utiče na fizičke i psihičke promene kod čoveka. Ostavimo po strani logično pitanje, koje se nameće kao prvo – ako pun mesec utiče na plimu tolike količine vode na planeti, kako ne bi uticao na ljudski organizam koji sadrži vodu u najvećem procentu? I ostavimo po strani činjenicu (koju medicina još uvek ne prihvata u potpunosti) da su psiha i telo potpuno povezani, da se prožimaju i utiču jedno na drugo, pa ako osećamo “telesnu plimu” sigurno možemo da osetimo i emotivnu i psihološku.
Nauka ima uske okvire i statistika joj je najjači argument, pa se i ovde poslužila istraživanjem i ispitivanjem činjenica – i nije uspela da pronađe ništa što bi moglo da se uvrsti u statistiku. Proučavanje ponašanja više hiljada motociklista donelo je ironične rezultate – mesec utiče na njih, ali zato što dok voze gledaju u njega sa divljenjem, pa im to remeti koncentraciju i ometa ih u vožnji.
U istraživanju sprovedenom na oko dve hiljade osoba koje imaju problema sa mentalnom ravnotežom, tokom punog meseca nije zabeležen porast intenziteta njihovih simpotma i problema u odnosu na ostale dane, dok je pak, u proučavanju oko hiljadu osoba koje nemaju nikakve probleme sa mentalnim zdravljem uočeno da tokom punog meseca prijavljuju pojačano osećanje teskobe i depresije. Zaključak istraživača je da ako uticaj meseca postoji, on je tako mali i statistički zanemarljiv, zbog čega nauka ne može ozbiljno da se bavi tom pojavom.
